"Najvažnije je da se unosi dovoljno tečnosti, pa se osim vode preporučuju čorbe, supe, voćni sokovi i čajevi", rekla je načelnica Odeljenja za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane u zavodu dr Vesna Pantić-Palibrk.
Načelnica odeljenja je dodala da je poželjno da se leti jede što više voća i povrća, ribe i mesa, a da se jela pripremaju na što manje ulja i masti.
Podsećajući da visoke temperature i nepravilno čuvanje namirnica i hrane pogoduju razmnožavanju različitih bakterija i da se zagađenom hranom prenose mnogobrojne bolesti, dr Pantić-Palibrk je navela da iz jedne bakterije za nekoliko sati može da ih se razvije više miliona.
"Zaraza mikroorganizmima iz hrane čak i ne mora da bude praćena simptomima ili može da se manifestuje samo kao blag crevni poremećaj", rekla je dr Vesna Pantić-Palibrk i napomenula da postoje i slučajevi kad trovanje hranom dovodi do velikog gubitka tečnosti i poremećaja zdravlja sa kobnim posledicama.
Dr Pantić-Palibrk je zbog toga upozorila da prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu namirnica. Za meso je, na primer, važno da ima normalnu boju i elastičnost na pritisak, da je bez neprijatnog ili kiselkastog mirisa.
Načelnica Odeljenja za unapređenje ishrane je preporučila da se lakokvarljivi proizvodi kupuju samo u radnjama u kojima se drže u rashladnim uredajima i da se obavezno pogleda datum proizvodnje i rok upotrebe. Mlečni proizvodi kao što su sir i kajmak moraju da se kupuju na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama.
Ističući da su podjednako važni higijena i čuvanje, dr Pantić-Palibrk je dodala da namirnice treba dobro oprati pod mlazom čiste vode - svaki list lisnatog povrća posebno, kupus pre i posle sečenja, krastavce pre i posle čišćenja, jagode najpre zajedno, a zatim svaku pojedinačno...
Hrana se uvek priprema u čistom posuđu, opranim priborom i na očišćenim radnim površinama.
Termički obrađeno meso ili suhomesnate proizvodi koji su spremni za korišćenje ne treba seći na istoj radnoj površini kao i sirove.
Većina namirnica, posebno meso i jaja, moraju da budu dobro termički obrađeni, da bi se izbegle moguće posledice po zdravlje.
Posle pripremanja, hranu bi trebalo poslužiti što pre ili je brzo ohladiti i do serviranja čuvati u rashladnom uređaju, istakla je dr Pantić-Palibrk.
"U frižideru jelo može da se čuva do pet dana, a ako želite da ga čuvate duže, zamrznite ga odmah posle rashlađivanja", preporučila je doktorka.
Hrana se najčešće zagadi prljavim rukama, rekla je dr Pantić-Palibrk i podsetila da je često pranje ruku jedna od obaveznih preventivnih mera za čuvanje zdravlja.
(Tanjug)
Načelnica odeljenja je dodala da je poželjno da se leti jede što više voća i povrća, ribe i mesa, a da se jela pripremaju na što manje ulja i masti.
Podsećajući da visoke temperature i nepravilno čuvanje namirnica i hrane pogoduju razmnožavanju različitih bakterija i da se zagađenom hranom prenose mnogobrojne bolesti, dr Pantić-Palibrk je navela da iz jedne bakterije za nekoliko sati može da ih se razvije više miliona.
"Zaraza mikroorganizmima iz hrane čak i ne mora da bude praćena simptomima ili može da se manifestuje samo kao blag crevni poremećaj", rekla je dr Vesna Pantić-Palibrk i napomenula da postoje i slučajevi kad trovanje hranom dovodi do velikog gubitka tečnosti i poremećaja zdravlja sa kobnim posledicama.
Dr Pantić-Palibrk je zbog toga upozorila da prilikom kupovine treba voditi računa o izgledu namirnica. Za meso je, na primer, važno da ima normalnu boju i elastičnost na pritisak, da je bez neprijatnog ili kiselkastog mirisa.
Načelnica Odeljenja za unapređenje ishrane je preporučila da se lakokvarljivi proizvodi kupuju samo u radnjama u kojima se drže u rashladnim uredajima i da se obavezno pogleda datum proizvodnje i rok upotrebe. Mlečni proizvodi kao što su sir i kajmak moraju da se kupuju na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje, a nikako na tezgama.
Ističući da su podjednako važni higijena i čuvanje, dr Pantić-Palibrk je dodala da namirnice treba dobro oprati pod mlazom čiste vode - svaki list lisnatog povrća posebno, kupus pre i posle sečenja, krastavce pre i posle čišćenja, jagode najpre zajedno, a zatim svaku pojedinačno...
Hrana se uvek priprema u čistom posuđu, opranim priborom i na očišćenim radnim površinama.
Termički obrađeno meso ili suhomesnate proizvodi koji su spremni za korišćenje ne treba seći na istoj radnoj površini kao i sirove.
Većina namirnica, posebno meso i jaja, moraju da budu dobro termički obrađeni, da bi se izbegle moguće posledice po zdravlje.
Posle pripremanja, hranu bi trebalo poslužiti što pre ili je brzo ohladiti i do serviranja čuvati u rashladnom uređaju, istakla je dr Pantić-Palibrk.
"U frižideru jelo može da se čuva do pet dana, a ako želite da ga čuvate duže, zamrznite ga odmah posle rashlađivanja", preporučila je doktorka.
Hrana se najčešće zagadi prljavim rukama, rekla je dr Pantić-Palibrk i podsetila da je često pranje ruku jedna od obaveznih preventivnih mera za čuvanje zdravlja.
(Tanjug)
Poraz Zvezde i čarke na kraju: Crveno-beli sjajno krenuli pa se skroz ugasili
Posle ovog poraza Zvezda je potonula: Efes izbacio crveno-bele iz plej-of slike, pogledajte tabelu Evrolige!
"Krenuli smo dobro, a onda se desio kolaps!": Sferopulos video dva različita tima, zato je Zvezda izgubila
Partizan pronašao novog trenera: Vraća se u Humsku čovek čiju "bombu" pamti Zvezda?
"Sav javni prevoz u Beogradu će biti besplatan": Šapić najavio veliku promenu od 1. januara