Kada zastarevaju dugovi za neplaćene račune kada su u pitanju komunalije i usluge mobilne i fiksne telefonije?
Zakon o obligacionim odnosima reguliše sva dugovanja za komunalije tako da zastarevaju nakon 12 meseci od nastanka duga, tj. datuma na računu.
Posle tog roka, trgovac ima pravo da tuži korisnika usluge koji, da bi izbegao naplatu duga, može da se pozove na rok zastarelosti. Za koje sve usluge važi ovaj rok?
"Jednogodišnji rok zastarevanja odnosi se na komunalne usluge i srodne delatnosti. To su sve usluge od opšteg ekonomskog interesa - struja, voda, telefon, kablovska, parking servis.Znači, sve one usluge koje čak ne moraju da budu pružane od trgovaca koji predstavljaju javna komunalna preduzeća, nego i one u koje spadaju privatne kompanije poput mobilnih i kablovskih operatera. Sve to spada u jednogodišnji rok zastarelosti", kaže Dejan Gavrilović, predsednik udruženja "Efektiva" koje se bavi zaštitom prava potrošača.
Prodavac usluge može da tuži dužnika i nakon na primer pet godina, ali je pravo potrošača da se pozove na zastarelost, kaže Gavrilović i dodaje da, ako se portrošač ne pozove na zastarelost, dug ponovo postaje važeći i trgovac ima pravo da ga naplati, preko izvršitelja.
"Problem je što neki mobilni operateri, odnosno njihovi pravni zastupnici, pokušavaju da obmanu dužnike iako je prošlo godinu dana. Dug zastareva posle godinu dana i to je jedina istina. Svaki potrošač je dužan da u roku izjavi prigovor zastarelosti i takav postupak bi na sudu kasnije bio obustavljen", objašnjava Gavrilović.
U ovom udruženju potrošača navode da se potrošači masovno žale da pojedini trgovci uslugama fiksne i mobilne telefonije preko svojih punomoćnika pokušavaju naplatu davno zastarelih potraživanja, uz tvrdnju da se na ove usluge, navodno, ne primenjuje član 378 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koji predviđa jednogodišnji rok zastarelosti za komunalne usluge, struju i telefoniju, već se, za pravna lica, primenjuje član 374 ZOO koji predviđa trogodišnji rok zastarelosti, a za fizička lica, član 371 ZOO koji predviđa opšti, desetogodišnji rok zastarelosti.
Razlika u primeni roka zastarelosti postoji samo kod komunalnih usluga, koja se podvode pod član 378 stav 1 ovog Zakona, a taj stav se odnosi isključivo na domaćinstva, ne i na pravna lica. Tako se na fizička lica primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti, a na pravna lica rok zastarelosti od tri godine.
Treba li čuvati račune?
Potrošač nije legalno obavezan da čuva prispele račune i kopije uplatnica, ali u slučaju mogućeg spora to može da predstavlja problem, stoga u ovom udruženju savetuju potrošačima da čuvaju pristigle račune.
“S obzirom na to da se često dešavaju situacije da neki trgovac potražuje od potrošača nešto za šta on tvrdi da je plaćeno, a nije sačuvao uplatnicu i to ne može da dokaže, jedini dokaz u takvoj situaciji je evidencija trgovca. Trgovac to može da lažira, može doći i do kvara u sistemu, pa da se pojavi neki dug koji je stvarno plaćen, a potrošač to ne može da dokaže i onda će da izgubi spor ili će morati ponovo da plati. Zato je savet potrošačima da čuvaju dokaze. To ne mora da bude uplatnica, dovoljan je i račun za struju, telefon, na kom je naznačeno da nema prethodnog dugovanja. Svaki takav račun je dokaz da su za prethodni mesec obaveze plaćene”, kaže Gavrilović.
(MONDO/Biznis.rs)
