Visoki predstavnik Evropske unije Đosep Borel je ocenio da će "kriza biblijskih razmera pogoditi Evropu i svet" zbog epidemije korona virusa.
Ono što čeka Evropu i svet kada se (i ako) smiri pandemija korona virusa sigurno je grčevita borba za ekonomski oporavak, a prognoze nisu nimalo ružičaste. Mnogi ekonomski stručnjaci, poput Džefrija Saksa, predviđaju da će kriza trajati "najmanje dve godine", a Međunarodni monetarni fond je to objasnio slikovito: "Biće gore nego Velika depresija (čuvena ekonomska kriza 30-ih godina prošlog veka".
Visoki predstavnik Evropske unije Đosep Borel je u intervjuu španskom listu "Vangvardija" upotrebio reči "kriza biblijskih razmera".
"Zemlje u razvoju će izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cene nafte i sirovina, turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata", naglasio je Borel.
On je istakao da Evropska unija mora da povrati strategijsku samostalnost u ključnim sektorima privrede i da se zbog teške krize mora hitno dogovoriti o stvaranju fonda oporavka evropske privrede jer je, kako je rekao, shvatila "da je đavo odneo šalu".
"Videli smo tek 'uši vuka'. Još nismo svesni toga kolika nas kriza čeka", upozorio je Borel i predočio da se "mora preispitati globalizacija", navodeći da se dosad mislilo da se time tržište "uvek opskrbljuje nužnim dobrima uvek i svuda".
"Ali kad se dogodi raspad i nestašica kao sada, shvatiš da se 90 odsto antibiotika proizvodi u Kini, da Evropa ne pravi ni gram paracetamola i nema zaliha za sučeljavanje sa zdravstvenim krizama", primetio je Borel i dodao: "Moramo se zaštititi, obnoviti ulogu države".
Visoki zvaničnik EU je dodao i da treba "i bolje urediti upravljanje svetskim poslovima, a uopšte nije istina to što kažu nacionalisti svih boja da svako sam može bolje".
Borel je ocenio da je neohodno da se neki proizvodi prave u Evropi, da se proizvodi više raznih artikala sopstvenim kapacitetima i da se povrati vrednost strategijske autonomije.
I, kako je stavio do znanja, "reč je o tome da se izgrade instrumenti bezbednosti, da se smanji zavisnost i izbegne da druge zemlje preuzmu nadzor nad našim ključnim delatnostima".
Na pitanje "Vangvardije" da li to znači da je saglasan sa pozivom francuskog predsednika Emanuela Makrona da se povrati industrijska samostalnost Evrope i da li predlaže nacionalizaciju preduzeća da bi se privreda spasla od propasti, Borel uzvraća da "nacionalizovati ili dati subvencije mogu biti sporni pojmovi".
Ali, stavlja do znanja da "države moraju dati kapital preduzećima kako bi se izbegao slom" i dodao da je Francuska je upravo saopštila da će to učiniti sa aviokompanijo Er Frans (Air France)".
"Ne sme se nikako dopustiti ni da slom vrednosti preduzeća na berzama omogući da ih kupe strane firme… države se moraju zaštititi i jedan od načina je da ulože sredstva u njihov kapital, jer je to ekonomska i politička logika i razum", ocenio je Borel.
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU je naveo da su se lideri Unije ipak nagodili da solidarno, kroz budžet Unije, finansiraju vraćanje evropske privrede na čvršće noge uprkos epidemiji, iako još predstoji da se dogovore i kako će se predviđene hiljade milijardi evra podeliti izmedju bogatih i manje imućnih članica Unije.
On je predočio da se mora "obezbediti novac za rad preduzeća i plate, i to brzo"
"Bojim se da su mehanizmi EU spori", ocenio je.
