Ovaj čovek je bio Sadamov vozač, čuvar, berberin, doktor i prijatelj.
Običnom iračkom farmeru neočekivani gost je jednog dana pokucao na vrata. Gost koji mora biti sakriven od porodice, prijatelja i 150.000 američkih vojnika. Ovaj gost je bio irački predsednik Sadam Husein.
Kurdski režiser Halkavt Mustafa donosi na ekran priču o čoveku koji je krio bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina. Svet će prvi put do detalja čuti ovu priču, prvi put posle 18 godina nakon što je Sadam pronađen kako se krije u rupi u provinciji Salahaddin.
“Ovaj film priča priču o nekome ko je Sadamu bio sve. Govori o njegovom privatnom životu sa njim. Ovaj čovek je bio Sadamov vozač, čuvar, berberin, doktor i prijatelj“, rekao je Mustafa.
Ala Namik, 50, skrivao je Huseina 235 dana u bunkeru koji je iskopao u svojoj bašti u gradu Aldor pre nego što su ga Amerikanci tamo pronašli 2003. godine. Mustafa kaže da nije bilo lako ubediti Namika da učestvuje u filmu i ponudio mu je dve opcije, "ili da ne govori ništa ili priča o svemu potpuno otvoreno".
Snimanje filma je trajalo 10 godina. Mustafa je rekao da je morao da čuva svoj posao u tajnosti, čak ni kamermani i ljudi koji žive u mestu gde je snimao nisu znali o čemu se radi u dokumentarcu. Sve je to preduzeto kako bi se zaštitila bezbednost i privatnost glavnog junaka, kojeg traže irački i međunarodni mediji. Mustafa je rekao da ga je priča o bunkeru oduvek intrigirala.
"Bilo je neverovatno da čovek može tako da bude sakriven osam meseci u rupi", rekao je režiser.
On je pronašao Namika početkom 2010. "preko političara".
Prvi put su razgovarali telefonom 2010. godine, a sreli su se lično 2013. Mustafi je trebalo godinu dana da ubedi Namika da pristane na razgovor i još tri da on uđe u detalje svog života dok je skrivao Huseina. Reditelj je odbio da otkrije lokacije na kojima je film sniman, ali je rekao da je snimano na autentičnim lokacijama, osim nekoliko scena koje su snimljene na lokacijama dizajniranim da izgledaju kao da su prave.
ŠTA ZNAMO DO SADA
Tvrdi se da su veze Alaa Namika sa Huseinom počele 1959. godine kada je Sadam rođen u selu severno od Namikovog doma Aldora u centralnom severnom Iraku.
Američki vojnici su ispravno zaključili da će se Sadam vratiti u bazu svoje moći među plemenima gde je odrastao, ali je i dalje bilo potrebno vreme za utvrđivanje njegovog tačnog boravišta. Namik je pre skoro 10 godina prvi put govorio o pomoći koju je pružio Sadamu nakon invazije saveznika.
“Došao je ovde i tražio od nas pomoć. Ja sam pristao da mu pomognem Rekao mi je - mogli bi te zbog toga zarobiti i mučiti. Ali u našoj arapskoj plemenskoj tradiciji i prema islamskom zakonu, kada je nekome potrebna pomoć, mi mu pomažemo“, rekao je Namik svojevremeno za Vašington post.
Namik je zatim iskopao rupu - mali podzemni bunker - na svojoj farmi gde se Sadam sakrio pre nego što je uhvaćen u decembru 2003. Uz pomoć svog brata Kajsa i drugih članova njegove porodice, Sadam se takođe kretao po raznim sigurnim kućama u tom području.
Odbijajući upotrebu mobilnog telefona jer je znao da će vojnici slušati njegov glas, Namik kaže da je Sadam umesto toga provodio vreme pišući prozu i poeziju, ali da su te spise zaplenile savezničke snage kada je zarobljen. Namik kaže da je pomogao u organizovanju tajnih putovanja na farmu za Sadamove jedine posetioce - njegove sinove Udaja i Kusaja. Bivši farmer, koji sada vodi restoran sa četvoricom svoje braće, takođe se potrudio da sakrije lokaciju na kojoj je Sadam snimao vatrene govore ohrabrujući svoje pristalice da se bore protiv savezničkih snaga. Namik kaže da je jednom vozio više od 10 kilometara do grada Samare da bi snimio prirodne zvukove pored reke u pokušaju da zavara lovce na Sadama Huseina.
Nakon što je Sadam zarobljen, Namik je bio zatvoren u jednom ozloglašenom zatvoru gde je, kako kaže, svakodnevno ispitivan o mogućem mestu gde se nalazi oružje za masovno uništenje. Kaže da su ga povremeno mučili, stavljali kapuljaču na glavu, tukli... Ujedali su ga psi čuvari i držan je u mraku 24 sata dnevno. U njegovoj ćeliji su puštali rok muziku, a u nju su ubacivane kante vode da bi stalno bila vlažna.
Porodica Namik je sada veoma cenjena među lokalnim stanovništvom. Pukovnik Mohamed Hasan rekao je da smatra "herojskim" ono što je porodica Namik uradila za Sadama. Sadam je sahranjen na kratkoj udaljenosti u selu Auja gde je rođen. Kao odgovor na njegovu stalnu popularnost u ovim krajevima, irački premijer Nuri al-Maliki naredio je da se njegovo grobno mesto zatvori za javnost kako bi se sprečilo da ono postane svetilište.
Danas je "rupa" iz koje je Sadam izvučen zapečaćena betonom i gotovo je neprimetna.
(MONDO)
