DNK, plodnost, nuspojave... Obavezno pročitajte ako se još niste vakcinisali!
1. Vakcine protiv kovida-19 su suviše brzo napravljene da bi bile bezbedne.
Vakcine protiv kovida-19 jesu napravljene brzo, ali bez ikakvih “prečica” u njihovom razvoju. Ova brzina bila je moguća zato što je pandemija globalni problem, pa su se istovremeno u razvoj vakcina slila neobično velika sredstva koja su omogućila da se proces ubrza. U svetu je do kraja septembra 2021. dato više od šest milijardi doza ovih vakcina i jasno je pokazana njihova bezbednost i efikasnost.
2. Ljudi koji su vakcinisani dobijaju kovid-19, što je dokaz da vakcina nije delotvorna.
Tačno je da i vakcinisani mogu da obole od kovida-19, ali obolevaju mnogo ređe i klinička slika im je neuporedivo blaža od onih koji nisu vakcinisani. Prema podacima sa početka septembra, među hospitalizovanim pacijentima u Srbiji, 90 odsto nije vakcinisano. Uz to, mladi ljudi odlično reaguju na vakcinu i posle vakcinacije najčešće razvijaju snažan imunitet, tako da im vakcina još više smanjuje verovatnoću obolevanja.
3. Kovid-19 mogu da prenesu i vakcinisani ljudi, pa zašto onda da se vakcinišem?
Tačno je i da vakcinisani mogu prenositi kovid-19, ali je dokazano da je rizik od prenosa daleko manji, da nose mnogo manje količine virusa i brže se oslobađaju virusa iz organizma. Kad na to dodamo i činjenicu da vakcinisani ređe obolevaju, jasno je da se vakcinisanjem štite i drugi ljudi, odnosno da se smanjuje cirkulacija virusa u populaciji.
4. Vakcine utiču na sterilitet i krive su za pobačaje.
Na početku masovne primene vakcine, medicinska zajednica bila je oprezna i čekala da se prikupi dovoljno podataka koji bi ukazali na to da li je bezbedno davati je u trudnoći ili mladim ženama koje planiraju začeće. S obzirom na to da je u svetu dato više od šest milijardi doza vakcina protiv kovida-19, sada postoje vrlo detaljni podaci o trudnoćama nakon vakcinacije, koji jasno govore da se broj trudnoća ne razlikuje u grupama vakcinisanih i nevakcinisanih. Takođe, nema nikakvih dokaza da vakcine utiču na plodnost kod muškaraca. S druge strane, oboleti od kovida-19 tokom trudnoće je izuzetno rizično (smrtnost mladih žena u trudnoći je dva puta veća nego u grupi onih koje nisu trudne, iako je i dalje to vrlo redak događaj), i lekari savetuju da trudnice stoga što pre prime vakcinu i tako se zaštite od bolesti. Dakle, ako “radite na bebi” ili ste u drugom stanju, vakcinišite se što pre!
5. Nuspojave od vakcine su opasnije od virusa.
Čak i za najmlađu grupu ljudi, čak i kada je cirkulacija virusa niska, dobiti vakcinacije daleko prevazilaze potencijalne rizike. Dobiti rastu kako raste cirkulacija virusa u populaciji. Iako, ako se razbole, mladi ljudi u proseku imaju značajno blažu kliničku sliku od starijih, i među mladima su nažalost zabeleženi i smrtni slučajevi, kao i neretki slučajevi “dugoročnog kovida” - sistemskih posledica preležane bolesti koji traju mesecima.
6. Preležali smo kovid-19, ne treba nam vakcina.
Da bismo bili sigurni da imamo dugoročan imunitet na kovid-19, treba mesec dana nakon preležane bolesti (90 dana ako se primala konvalescentna plazma) primiti prvu dozu vakcine. Ovakav kombinovani imunitet (“prirodni” i vakcinalni) u istraživanjima se pokazao najefikasnijom zaštitom.
7. Mladi nisu u riziku i ne moraju da se vakcinišu. Imaju jak imunitet.
Nažalost, ni zdrava ishrana, ni kretanje, ni dobro opšte stanje organizma nisu garancija da se neko neće razboleti ili razviti ozbiljniju formu bolesti. Iako su zaista mladi u manjem riziku, zašto ga još ne smanjiti bezbednim i jednostavnim postupkom - vakcinisanjem?
8. Sigurnije mi je da još malo sačekam nego da žurim da se vakcinišem.
Imamo sklonost da verujemo da je vakcina rizična, a čekanje bezbedno. Istina je, međutim, da je svaki dan koji provedemo nevakcinisani zapravo dan u kome smo izloženi mogućnosti zaraze. Svedočanstva mnogih ljudi koji su se zarazili dok su odlagali vakcinaciju jasno govore o tome. Vakcinišite se što pre - jednostavno je, brzo i bezbedno!
9. Mislim da zbog svog zdravstvenog stanja ne bi trebalo da se vakcinišem protiv kovida-19.
Prema trenutnim preporukama, a nakon više od šest milijardi datih doza, zna se da su vakcine vrlo bezbedne i da sasvim mali broj ljudi ne bi trebalo da primi vakcinu - oni vrlo malobrojni koji su imali ozbiljnu alergijsku reakciju na prvu dozu. Ako ste trenutno prehlađeni i imate temperaturu, vakcinišite se čim ozdravite. Ako bolujete od bilo koje hronične bolesti, za vas je obolevanje od kovida-19 mnogo rizičnije nego za ostatak populacije i treba što pre da se vakcinišete!
10. i- RNK vakcine nam menjaju genetski kod.
I-RNK vakcine ni na koji način ne dolaze u kontakt sa našom DNK. One dostavljaju instrukcije našim ćelijama da počnu da grade zaštitna antitela protiv virusa koji uzrokuje kovid-19. Međutim, materijal iz vakcine nikada ne ulazi u ćelijsko jedro u kome se nalazi naš DNK i ne postoji nikakva šansa da na njega utiče. Proteini iz vakcine se razgrade i nestanu iz organizma za najviše četiri nedelje.
Ako se plašite igle, niste sami!
Strah od igle nije redak i navodi se kao razlog za odlaganje vakcinacije. Razumemo vas, ali ne dozvolite da se zbog toga ne zaštitite od kovida-19! Evo nekoliko saveta za vas: nađite osobu od poverenja da vas otprati do vakcinalnog punkta, kažite dežurnom doktoru i sestri da imate ovaj strah, ponesite sa sobom neki sladak napitak koji možete popiti ako vas uhvati slabost. Procedura traje nekoliko sekundi i ništa ne boli - kada savladate strah i vakcinišete se osećaćete se mnogo bolje i sigurnije! Posetite najbliži vakcinalni punkt i bez poziva, potrebna je samo vaša lična karta.
Saznajte više o vakcinaciji putem proverenih medicinskih izvora:
Covid-19 vakcine u Srbiji
www.vakcinacija.gov.rs
Izvori na engleskom jeziku:
Centers for Disease Control and Prevention
World Health Organization
European Vaccination Information Portal