Da li su ljudi zaista u stanju da osete da su kiša ili oluja blizu?
Pretpostavlja se da neki ljudi mogu da osete da se vreme menja. Još je veći broj onih koji, ni ne gledajući u nebo, znaju da je pun Mesec tek počeo - postaju nervozni, povećava im se apetit, imaju probleme sa spavanjem. Da li su ljudi zaista u stanju da osete takve promene, poput životinja? Odgovor je dala dr Silvija Kuzniarz-Rimarz, endokrinolog.
"Osoba najviše reaguje na promene krvnog pritiska. Mi se kao organizmi sastojimo uglavnom od vode, imamo i vazduh i iste elemente i atome kao i ceo univerzum. Sve promene atmosferskog pritiska će stoga uticati na nas. Kažu 'zatišje pred buru', tada cela priroda utihne. U slučaju čoveka, čini se da je drugačije. On se uznemiruje", rekla je doktorka i pojasnila:
"Čovek se verovatno toliko civilizovao da je izgubio sposobnost da prima takve signale. To se uglavnom dešava u životinjskom svetu - osećaju suptilne vibracije zemlje ili promene u vazduhu. Iako promena mirisa atmosfere može da nam da signal, oluja ima svoj miris. Tako da nam je valjda nešto ostalo od predaka", rekla je doktorka i otkrila kako oluja utiče na nas:
"Za mnoge ljude, to utiče prvenstveno na anksioznost. Ovo se odnosi i na decu i na odrasle. U mnogim slučajevima ovaj strah je opravdan, na primer kada smo u planini. Za neke ljude, strah je iracionalan i podsvestan. Telo tada reaguje skokovima pritiska, lupanjem srca, znojenjem, glavoboljom ili bolom u stomaku. To su reakcije na stres. Štaviše, to ima veze sa promenama pritiska - ono što se dešava spolja, dešava se i u nama", rekla je doktorka.
Može li kiša da utiče na našu percepciju?
"Osobe koje boluju od reumatoloških oboljenja žale se na probleme sa zglobovima, pa tako reaguju na predstojeću promenu vremena u vidu kiše. Možda je to povezano sa promenom vlažnosti vazduha ili padom temperature. Ja uvek govorim o čoveku kao o objektu u centru univerzuma. Ne postoji fenomen na svetu koji nas ne pogađa. Sve što se dešava u prirodi, utiče i na čoveka", rekla je doktorka i dodala:
"S druge strane, univerzum teži ravnoteži, da sve bude u ravnoteži. Svaka promena nas izbacuje iz ove ravnoteže, a izbacivanje iz blagostanja izaziva pogoršanje raspoloženja, umora, smanjuje volju za radom. Kada se situacija stabilizuje, naša tela se prilagođavaju tome.
Zato tako teško prolazimo kroz prolećne promene vremena. Kada u jesen stalno pada kiša, naviknemo se na to, ali pre nego što se to desi, moramo da se prilagodimo promeni iz leta u jesen. Isto tako, leti, kada se temperatura menja od umerene do vrele, naš termostat se mora sam prilagoditi. A kada temperatura naglo padne, mi, već podešeni na visoku temperaturu, moramo ponovo da se prilagodimo", objasnila je doktorka.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)