Direktiva o autorskim pravima usvojena Clan 11 i 13 usvojeni Promena interneta u EU EU komisija.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Vesti

Internet kakav znamo je - ukinut!

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Savet EU usvojio direktivu o autorskim pravima, koja će iz korena u naredne dve godine promeniti internet kakav znamo.

Izvor: MONDO portal.

Savet Evropske unije usvojio je 15. aprila direktivu o autorskim pravima, koja bi trebalo da omogući pravedniju naknadu za kreatore sadržaja na internetu, umetnike i novinske izdavače. Za direktivu je glasalo 19 zemalja članica EU, šest je bilo protiv, a tri članice su bile suzdržane, prenosi CNBC.

Evropski parlament je već ranije glasao o direktivi i sad preostaje samo objava u službenom glasniku EU, nakon čega zemlje članice imaju 24 meseca za prenošenje direktive u svoja nacionalna zakonodavstva.

Pročitajte i ovo: MONDO ISTRAŽUJE: AUTORSKA PRAVA U SRBIJI

Cilj novog zakona je da se prilagodi evropsko zakonodavstvo vremenu digitalne revolucije, budući da aktuelni zakon o autorskim pravima datira iz 2001. godine, kad tehnološki divovi poput Google i Facebook kompanije nisu imali toliki uticaj na društvo kao danas, prenosi agencija Hina.

Oko nove direktive vodila se bitka dve i po godine.

Zagovornici reforme smatraju da tehnološki divovi moraju da preuzmu odgovornost i plate autorima za sadržaj na kojem ostvaruju velike profite, dok protivnici smatraju da će se nova pravila samo preneti na štetu korisnika, kojima će se cenzurisati postavljanje sadržaja.

Google je već dao predlog kako bi mogla da izgleda njegova stranica sa rezultatima pretrage za ukucani pojam - potpuno prazna, samo sa naslovima tekstova i bez slika.

Predlog direktive, koji je Komisija predstavila u septembru 2016. godine, pokrenuo je jedan od najžešćih lobističkih ratova u istoriji EU, u kojem su snage odmeravali na jednoj strani medijske kuće i umetnička industrija, a na drugoj tehnološki divovi i pobornici slobode interneta.

Velika bitka se vodila oko članova 11 i 13, koji daju pravo medijskim izdavačima da naplate svoje sadržaje na internet sajtovima poput Google News i sličnim, a takođe će moći lakše da uoče i pronađu kršenja autorskih prava na sajtovima kao što je YouTube i ostale video mreže.

Detaljnije o tome zašto mnogi smatraju da smo ostali bez interneta kakav znamo - pročitajte u našim tekstovima od ranije.

TAČKE OKO KOJIH SE PODIGLA NAJVEĆA PRAŠINA

Član 11

Kritičari ove inicijative nazivaju ga "porezom na link", a evo o čemu se tačno radi. Zamišljen je da bi ograničio moć koju Google ili Facebook imaju nad izdavačima, i navodno će penalizovati ove servise za korišćenje odlomaka ili linkova medijskih organizacija. Internet platforme moraće da plaćaju za dozvolu da objavljuju delove vesti ili linkove, što bi, u teoriji, trebalo da pomogne organizacijama od vitalnog značaja za informisanje javnosti i dodatno uputi korisnike na njihove Home stranice, umesto na pretraživače ili društvene mreže.

Problem je što Član 11 uopšte se ne trudi da jasno definiše šta je link, to će odlučiti svaka od 28 zemalja pojedinačno, što otvara mnoge mogućnosti za manipulaciju i zloupotrebu.

Član 13

Ovaj deo direktive u potpunosti će rekonfigurisati odgovornosti sajtova kada je u pitanju sprovođenje i zaštita autorskih prava. Do sada, sajtovi nisu bili odgovorni ukoliko su bili samo "sprovodnik" za materijal koji postavljaju korisnici.

Daćemo vam primer - ako neko, recimo, na YouTube postavi sadržaj čiji je autor neko drugi, YouTube tu ne snosi odgovornost. YouTube kao platforma će samo ukloniti taj sadržaj, ali neće biti tužen od strane pravog autora kao "mesto" na kojem je sporni sadržaj postavljen.

Da se zadržimo na primeru YouTube mreže, koja ima sofisticirani sistem za prepoznavanje sadržaja i čitavu "armiju" zaposlenih koji se bave utvrđivanjem autorstva, ili brisanjem materijala koji ipak prođe. I to sve, naravno, košta milione dolara. Po novoj direktivi, i sam sajt će biti odgovoran.

Kritičari Člana 13 stoga smatraju da će samo najpopularnije, i najbogatije platforme, moći da se zaštite od postavljanja spornog sadržaja tako što će angažovati timove ljudi da se time bave, i platiti za tehnologiju koja će se za to primenjivati. Mogućnost da to urade ima, prema proceni sajta "Gizmodo", samo 20 odsto platformi u SVETU.

Aktivista i posebni savetnik Elektronske fondacije za slobodu (EFF) Kori Doktorov rekao je ranije da će ovakva regulativa koštati kompanije milione dolara (ukoliko ih imaju, naravno). One koje nemaju će se ugasiti, a opstaće samo giganti, kao što su Google i Facebook.

U ovom članu sporna je i nejasna formulacija mera koje bi sajtovi morali da preuzmu kako bi se zaštitili. Definisane su samo kao "prikladne i efikasne tehnologije za prepoznavanje sadržaja", bez objašnjenja kakve su i koje tačno, kako bi funkcionisale ili kako bi se prijavljivao sporan sadržaj.

Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.

Komentari 9

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Darko

Nista, ovo ne znaci nista... americki YT autori se vec godinama bore protiv svoje verzije ovoga akcijom koja se zove FairUse

snejks

nateraće slobodan svet još dublje u deep web, ali ok nastaće mali haos iz koga će se izroditi nešto novo i bolje

Bojan

Vidim da ste zaboravili da napomenete jednu bitnu stavku, a to je da svaka zemlja članica EU treba na referendumu da izglasa ovaj zakon (kao i sve ostale zakone, je l'?), tako da su velike šanse da sve ovo padne u vodu... Jer, za razliku od nas, Evropljani brinu o slobodi govora.

loader