Rodna ravnopravnost zenske profesije u srpskom jeziku Viral video

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

VIDEO

Da li znate kako vaše zanimanje zvuči u ženskom rodu?!

Kako se određena zanimanja prebacuju u ženski rod, da li je to pravilno i kada se koristi, večite su dileme u Srbiji. Sa željom da nikoga ne uvredite i da budete politički korektni vrlo lako možete ispasti nepismeni i koristiti gramatički pogrešne reči.

Komentari 3

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Olu

Naš jezik odražava patrijarhalnu strukturu društva, odnosno, u jezicima koji razlikuju sistem roda, kao i u onim bez gramatičkog roda, odigrava se nejednaki tretman žena. Određeni rod se „podrazumeva“, i taj rod je muški: žene, pak, nemaju jednaku mogućnost da se „podrazumevaju“, te im se posredstvo jezika umanjuje vrednost, njihova vidljivost je ograničena, i u jeziku su latentno diskriminisane. Jezik neprestano odslikava naše mišljenje, nove i drugačije jezičke formulacije svakako mogu da oblikuju stavove, na isti način na koji se i one same odražavaju na izgovoreno. Jezik u sebi i dalje čuva patrijarhat, i to nije slučaj samo u našem jeziku. Tačnije, ne čuva ga jezik, već oni koji se njime služe: domaćin i domaćica imaju isti koren, ali su semantički na potpuno suprotnim krajevima vrednosne skale; muškarci i žene su hiponimi u odnosu na pojam „čovek/ljudi“ – ali se zato nikada ne kaže da su svi ljudi „sestre“, već su uvek „braća“ (da su im žene pale na pamet, ne bi uopšte ni mogli da postanu braća. Diskreditovanje isto tako može uslediti posredstvom jezičkog porobljavanja, dok mi muškarci imamo i ime i prezime, pri čemu prezime fleksijom ne ukazuje na oblik zavisnosti (mi smo to što jesmo, ne pripadamo nikome), u srpskom jeziku i dalje se neguje vazalsko-robna tradicija žene – oblik njenog prezimena različitim sufiksima jasno ukazuje na „pripadnost“: ocu ili suprugu, u zavisnosti kome pripadaju bi se menjalo iz npr. Ćopićeva u Ćopićka. Tako više ne sme biti. Da ne govorim o otkrivanja bračnog statusa žene oslovljavanjem sa „gospođica“ ili „gospođa“, što je, primera radi, ušlo u upotrebu u standardizovanoj varijanti nemačkog i engleskog jezika, ili „dama“, što ukazuje na njeno klasno odličje. Za SANU može 'sluškinja', a ne može 'dramaturškinja'. Može 'dvorkinja', a ne može 'borkinja? Može 'daktilografkinja', a ne može 'fotografkinja'? Može 'nadničarka', a ne može 'fizičarka'? Može 'kaćiperka', a ne može 'inženjerka'? Može 'bolničarka', a ne može 'teoretičarka'? Može 'maserka', a ne može 'guvernerka'? Može 'veštica', 'sirotica', 'besramnica', 'beskućnica', a ne može 'advokatica'? Može 'kamenjarka' a ne može 'veterinarka'? Može 'nerotkinja', a ne može 'sutkinja'??? Dosta pogrdnih naziva i zanimanja koja su omalovažena je u zenskom rodu, i to nema smisla. Baba-devojka, rospija, oštrokonđa, alapača, aspida... Gde su muški ekvivalenti?

Žena kosač

Ja sam kosačica, ali ne znam šta će mi biti ćerka kad završi srednju školu. Metaloglodačica, metaloglodaljka, metaloglodarka ili metaloglotkinja?

Nikox

Ako žena konzumira cigarete, nije pušač nego je ...? :-)

Sledeći video

SVE EMISIJE