Imamo "izuzetnu strategiju" podsticanja rađanja, ali na papiru. U praksi, Srbija odumire jer mladi odlažu roditeljstvo, a poslodavce ne interesuju porodična pitanja jer - od toga nema para. A što Srbija nije Danska?
Ministarka zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je danas da Srbija ima izuzetnu strategiju za podsticanje rađanja još od 2008. godine, ali da je primena u praksi problematična.
Ona je za televiziju N1, rekla da malo ljudi zna svoja prava i ne koriste mogućnost skraćenog radnog vremena, ali da da bi to postojalo u praksi trebalo bi dati i benefite poslodavcima.
Ona navodi da se u nekim mestima, na primer, u Crnoj Travi, dešavalo da se za godinu dana ne rodi nijedna beba, Đukić Dejanović je navela da se poslednjih deset meseci radi na pronatalitetnim merama i da je važna uloga i lokalne zajednice, kao i osnaživanje porodica i razgovor sa njima.
"Prošla godina je bila najgora, od kada se prati rađanje beba. Ipak, ohrabruje podatak da je rođeno 1.480 beba više u ovom periodu nego prošle godine", rekla je ministarka.
Ona je dodala da je natalitet jeste problem, da jesmo stariji kao narod, ali da sa druge strane živimo duže.
Đukić Dejanović kaže da na odluku o rađanju deteta utiče i siromaštvo, ali da to nije najbitniji faktor dodajući da postoje skandinavske zemlje sa mnogo boljim standardom koje imaju slične probleme kao Srbija.
Ona je komentarišući pojavu da pojedini delovi zemlje ostaju prazni rekla da ne možete nikome zabraniti da se preseli.
"Ne možete nekom čoveku zabraniti da se preseli iz nekog malog mesta, da nađe posao i školuje dete, ali može da se uradi nešto na tome da ima te uslove i kod svoje kuće", navela je Đukić Dejanović.
Ona je rekla da Srbija ima izuzetnu strategiju za podsticanje rađanja još od 2008. godine, ali da je
problematična primena u praksi.
"Ljudi koji su zaposleni teško se odlučuju na drugo dete, odlažu planiranje prvog deteta. Sve kasnije se stvaraju bračne i vanbračne zajednice koje jesu preduslov za planiranje porodica, pa prema statistici, žene u njih ulaze u 28, 29. godini, a muškarci u 32", kazala je ministarka.
ZA POSLODAVCE PORODICA NIJE "NJIHOV POSAO"
Đukić Dejanović kaže da istraživanje obavljeno među 126.000 zaposlenih pokazuje da je zakonska normativa korektna, ali da je poslodavci i radnici ne znaju.
Ministarka navodi da se ne koriste dovoljno zakonom omogućeni neklasični oblici radnog vremena.
"Imate mogućnost da ne bude fiksno radno vreme, mogu da biraju radno vreme, rade od kuće, skraćeno radno vreme, "part time"...Te razne oblike neklasičnog radnog vremena (kao društvo) ne koristimo dovoljno, a to bi roditeljima dalo mogućnost da uskladi roditeljsku obavezu sa radnom", istakla je Đukić Dejanović.
Ona je dodala da se poslodavci ne interesuje za ovu temu, kao i da oni od države očekuju neke benefite, vezane za porez, ukoliko pružaju takve mogućnosti roditeljima.
BUDIMO KAO DANCI
Kao primer dobre demografske politike, ministarka je navela kampanju u Danskoj "Učinite to za Dansku", volite se za Dansku.
Danci su to jako ozbiljno shvatili, oni su došli do svakog čoveka, u porodici, u firmi, pričalo se o tome da Danskoj nedostaju bebe, da ih to što ih nema dovoljno dovodi u katastrofu, vođena je ogromna medijska kampanja danske države, navela je Đukić Dejanović.
"Stopa prirodnog priraštaja je "-5,1" a bila je "-5,3"... Ali ne zato što se rađa više beba, i dalje se rađa 9,3 beba na 1000 stanovnika, nego zato što je smanjena smrtnost", kaže ona.
Ministarka je navela da su sa SANU imali izvanredan skup o boljoj demografskoj budućnosti.
"Stručnjaci različitih profila su davali sugestije, a mi u Vladi, koji se ovim poslom bavimo, sami smo sebi obezbedili edukaciju od tih stručnjaka, da bismo pravilno razumeli koje zakone treba da donesemo zarad bolje natalitetne budućnosti", rekla je Đukić Dejanović.
Ona je dodala da bez ekonomskog razvoja i većeg upošljavanja ne možemo govoriti da će ovi parametri biti bolji, kao i da je problem i to što nam odlaze najambiciozniji ljudi iz zemlje.
"Treba nešto da uradimo, ne samo da kukamo što nam se to događa, nego da pravimo mostove sa njima, sa institucijama u kojima oni rade, to je u planu i moramo da vidimo sa upravom za dijasporu da radimo na tome, jer se do sada veoma malo radilo", zaključila je Đukić Dejanović.
