Vajar Đorđe Aralica, predsednik Umetničkog saveta ULUS, o stanju u udruženju za "Novosti". "Rad Upravnog odbora netransparentan, za zapisnike sam se obraćao sudu"
"Čak tri godine, od 2013. do 2016, nije sazivana Skupština ULUS-a, koja mora da se održi najmanje jednom godišnje. Time je prekršen osnovni član Statuta, a od 85 njegovih odredaba, prekršeno ih je bar još 30. Nikakve informacije o radu udruženja se ne dele sa članstvom, niti s drugim organima i telima ULUS-a, čak ni Nadzorni odbor ne može da dobije račune na uvid kada ih traži", rekao je za "Novosti" Đorđe Aralica, vajar i predsednik Umetničkog saveta ULUS-a, opisujući stanje u udruženju koje će dogodine napuniti sto godina, a osnovali su ga velikani naše likovne umetnosti, dok je prvi predsednik bio Uroš Predić.
"Novi predsednik UO profesor Miroslav Lazović, koji se zalaže za promene nabolje, čudi se što je administracija neke račune skrivala pod tepihom", rekao je Aralica. "Reč je o ogromnim sumama. Mi nemamo pojma šta se sve plaća, dok je jedini i najveći prihod - servis koji ULUS vrši za samostalne umetnike. Ima nas između 600 i 800, a čak ni taj podatak nije transparentan, niti koliko je to tačno novca od kog se plaćaju deo programa, komunalije, svi troškovi u vezi sa Paviljonom "Cvijeta Zuzorić" i plate zaposlenih. Udruženje dobija i nešto sredstava na gradskim i republičkim konkursima za realizaciju programa, ali svake godine sve manje".
Aralica otkriva da je, da bi dobio zapisnike sa nekih sednica UO, morao da se obrati sudu, i pored toga što čak i zapisnici sa sednica sekcija moraju da se objavljuju na sajtu ULUS-a, odmah posle usvajanja.
"To što dokumenti nisu javni je čista sabotaža rada Udruženja - smatra Aralica, koji od jednog incidenta minulog leta više ne odlazi na sednice UO kao predsednik Umetničkog saveta (prisustvovao je sastancima, iako je uprava uspostavila praksu da ne poziva ni njega, ni predsednika Nadzornog odbora, što je u obavezi):
KATASTROFALAN POLOŽAJ SAMOSTALACA
Vreme kaže Aralica, ne ide u prilog ULUS-u, a posebno ne samostalnim umetnicima, koji su do sada u najlošijem položaju: "Njihov status u društvu je katastrofalan, iako su među najobrazovanijima. Ljudi rade poslove koji su ispod dostojanstva, da bi preživeli... Postali smo kulturna provincija i trudimo se da to negujemo. S druge strane, Ministarstvo kulture pokriva troškove institucija, a gotovo ništa od toga ne pripadne umetnicima".
"Imali su nameru da iz UO izbace dva člana koji se zalažu za kvalitetan rad ULUS-a i nisu deo klana, a mene koji sam se tome protivio da ućutkaju. Jedan od njih gađao me šoljicom za kafu i pepeljarom, a onda me je uhvatio za ruku i pocepao mi košulju. Otišao sam u Urgentni centar, snimili su mi povredu, došla je i policijska patrola, napravila zapisnik, dao sam izjavu u stanici".
"Zbog uzurpacije rada Udruženja, podele na klanove, višegodišnjih borbi za prevlast među njima (izuzetak je kratak period kada je na čelu Udruženja bio slikar Zoran Čalija), mnogi umetnici su se povukli iz rada Udruženja, neki čak i ne plaćaju članarinu, jer ne vide nikakvu korist od toga, naglašava Aralica i dodaje da je uveren da će "već krajem februara ili početkom marta uspeti da organizuju skupštinu", a planira i da više ne izlaže u ULUS-u ako se situacija ne promeni, niti da bude u žiriju.
"Jedini spas za ovo udruženje je da se u rukovodstvu okupe dobri umetnici, koji će svojim autoritetom, radom i zalaganjem izvesti ULUS na pravi put".
