"Vašington post" navodi da je tekuća globalna finansijska kriza nanela ozbiljan udarac najvećim ruskih bogatašima, jer su cene akcija na moskovskoj berzi u proteklih nekoliko meseci opale za oko dve trećine u odnosu na prethodni nivo.
Ruska vlada koristi tekuću finansijsku krizu da uveća uticaj na domaću privredu, piše američki dnevnik "Vašington post", pozivajući se na ocene moskovskih eksperata.
List navodi da je tekuća globalna finansijska kriza nanela ozbiljan udarac najvećim ruskih bogatašima, jer su cene akcija na moskovskoj berzi u proteklih nekoliko meseci opale za oko dve trećine u odnosu na prethodni nivo.
Samo grupa od 25 najvećih ruskih bogataša izgubila je tokom minulih pet meseci kapital u približnoj vrednosti od oko 240 milijardi dolara, piše "Vašington post", pozivajući se na podatke časopisa "Forbs Rusija".
Te gubitke sada osećaju svi sektori ruske privrede jer kompanije domaćih poslovnih magnata, kako ističe list, prestaju da rade na ranije započetim projekatima, umanjuju broj zaposlenih i snižavaju im plate.
Sadašnji položaj ruskih milijardera je, prema oceni dopisnika "Vašington posta" iz Moskve, sasvim suprotan veoma povlašćenoj poziciji koju su imali u prošloj deceniji.
Bilo je to doba kada su se ruski biznismeni ekspresno obogatili, dok su narod i država grcali u siromaštvu, pa ih je domaća javnost nazvala "oligarsima", podseća "Vašington post".
"Sada se Kremlj kupa u novcu, a magnati (oligarsi) pokušavaju da vrate dugove", ocenjuje američki dnevnik i navodi mišljenje direktorke ruskog Centra za izučavanje elita, Olge Krištanovske, koja smatra da je kriza dala priliku vladi da još više poveća uticaj na strateški važne privredne grane.
Krištanovska veruje da će, u sadašnjim okolnostima, Kremlj iskoristiti priliku da dodatno ojača državni sektor privrede. Ona takođe ukazuje da početkom prošle decenije "uopšte i nije trebalo privatizovati neke kompanije, posebno one koje se bave proizvodnjom sirovina".
"Kada se kriza okonča državni sektor će ojačati i dogodiće se preraspodela imovine u korist prijatelja Kremlja", ocenila je Krištanovska.
Poznati ekonomista Andrej Ilarionov, koji se ubraja među najoštrije kritičare sadašnjih ruskih lidera, predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina, smatra da će aktuelna ruska vlast preuzeta preduzeća dodeliti "slabo efekasnim kompanijama koje imaju bliske veze sa političkom vrhuškom".
Ilarionov, koji je ranije bio Putinov savetnik za ekonomska pitanja ali se sa njim razišao zbog "progona krupnih biznismena", tvrdi da sadašnja ruska vlast "ignoriše dubinske uzroke krize i slom poverenja investitora do koga je došlo zbog pokušaja Kremlja da zaplaši biznismene i zbog rata u Gruziji".
"Oni misle da je problem u likvidnosti, ali nije reč o tome. Problem je u političkom sistemu", zaključio je Ilarionov, a preneo "Vašington tajms".
(Tanjug)
List navodi da je tekuća globalna finansijska kriza nanela ozbiljan udarac najvećim ruskih bogatašima, jer su cene akcija na moskovskoj berzi u proteklih nekoliko meseci opale za oko dve trećine u odnosu na prethodni nivo.
Samo grupa od 25 najvećih ruskih bogataša izgubila je tokom minulih pet meseci kapital u približnoj vrednosti od oko 240 milijardi dolara, piše "Vašington post", pozivajući se na podatke časopisa "Forbs Rusija".
Te gubitke sada osećaju svi sektori ruske privrede jer kompanije domaćih poslovnih magnata, kako ističe list, prestaju da rade na ranije započetim projekatima, umanjuju broj zaposlenih i snižavaju im plate.
Sadašnji položaj ruskih milijardera je, prema oceni dopisnika "Vašington posta" iz Moskve, sasvim suprotan veoma povlašćenoj poziciji koju su imali u prošloj deceniji.
Bilo je to doba kada su se ruski biznismeni ekspresno obogatili, dok su narod i država grcali u siromaštvu, pa ih je domaća javnost nazvala "oligarsima", podseća "Vašington post".
"Sada se Kremlj kupa u novcu, a magnati (oligarsi) pokušavaju da vrate dugove", ocenjuje američki dnevnik i navodi mišljenje direktorke ruskog Centra za izučavanje elita, Olge Krištanovske, koja smatra da je kriza dala priliku vladi da još više poveća uticaj na strateški važne privredne grane.
Krištanovska veruje da će, u sadašnjim okolnostima, Kremlj iskoristiti priliku da dodatno ojača državni sektor privrede. Ona takođe ukazuje da početkom prošle decenije "uopšte i nije trebalo privatizovati neke kompanije, posebno one koje se bave proizvodnjom sirovina".
"Kada se kriza okonča državni sektor će ojačati i dogodiće se preraspodela imovine u korist prijatelja Kremlja", ocenila je Krištanovska.
Poznati ekonomista Andrej Ilarionov, koji se ubraja među najoštrije kritičare sadašnjih ruskih lidera, predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina, smatra da će aktuelna ruska vlast preuzeta preduzeća dodeliti "slabo efekasnim kompanijama koje imaju bliske veze sa političkom vrhuškom".
Ilarionov, koji je ranije bio Putinov savetnik za ekonomska pitanja ali se sa njim razišao zbog "progona krupnih biznismena", tvrdi da sadašnja ruska vlast "ignoriše dubinske uzroke krize i slom poverenja investitora do koga je došlo zbog pokušaja Kremlja da zaplaši biznismene i zbog rata u Gruziji".
"Oni misle da je problem u likvidnosti, ali nije reč o tome. Problem je u političkom sistemu", zaključio je Ilarionov, a preneo "Vašington tajms".
(Tanjug)
