Građansko vaspitanje ili verska nastava? Ovaj izbor stavlja se pred decu/roditelje već u prvom razredu osnovne škole. Sada postoji inicijativa da “građansko” bude obavezan predmet. Šta vi mislite o tome?
Od školske 2006/2007. godine jedan od dva izborna predmeta sluša se tokom cele osnovne škole i u ime dece odlučuju roditelji. Predmet se sluša i u srednjoj školi, a tada tinejdžeri uglavnom sami donose odluku.
ŠTA I KAKO DECA UČE NA ČASU GRAĐANSKOG?
Nastavnici vole da kažu da je građansko vaspitanje “pametan predmet” jer utiče na poboljšanje atmosfere u školi, smanjuje nasilje i povećava aktivnost učenika na svim časovima, ali i van škole.
Učenici mlađih razreda uče o emocijama i moralnom rasuđivanju i uglavnom rade na temu "ja i drugi", dok u petom razredu počinju sa akcijama koje se odnose na lokalnu zajednicu, zatim uče pojmove građanin, država, vlast. Osmaci, između ostalog, uče da razumeju i tumače medijske poruke.
Đaci uče kroz radionice, osmišljavaju projekte, istražuju i ostvaruju ideje koje donose dobro zajednici.
Nastavnici kažu vrlo su kreativni, lako definišu probleme u okruženju.
Ono što nastavnici, pedagozi i psiholozi ističu je da je u školama napravljena bespotrebna polarizacija i da nikako ne bi trebalo konfrotirati verku nastavu i građansko vaspitanje.
Tako su đaci u sportskoj gimnaziji u Beogradu rešili problem neosveteljene ulice pune rupa.
”Sve je krenulo od definisanja problema u njihovoj okolini. To je, inače, ulica koja vodi do škole. Za nekoliko meseci smo taj problem i rešili. Pozvali smo na sastanak direktora škole, psihologa, pedagoga, predsednika mesne zajednice ,a potom i predsednika opštine”, ispričala je na današnjoj konferenciji Milica Rajović, profesor Građanskog vaspitanja u ovoj beogradskoj školi.
Učiteljica Danijela Pejčić je navela da i deca u nižim razredima mogu vrlo aktivno da učestvuju u radionicama.
”Koleginica i ja smo decu podelile u dve grupe. Jedna je imala zadatak da napiše sve ružne reči koje čuju na odmoru u školi od vršnjaka i verujte bilo je baš ružnih reči i etiketiranja. Onda smo od druge grupe tražili da to isto kažu, ali na drugi način. Deca su savršeno pogodila suštinu, verujte.”
Ona i njene kolege naglašavaju da je nastava uvek praktična, da nema bubanja i da se svi koji posvećeno rade trude da deci bude zabavno.
”Organizujemo radionice, podelimo se u grupe i radimo na konkretnim problemima i mogućim rešenjima. Mislim da je važno da se u okviru tog predmeta bavimo i profesionalnom orjentacijom dece, i to od najranijeg uzrasta jer znamo da kod nas za razliku od Amerike i nekih drugih zemalja deca o tome ne razmišljaju maltene do 30.godine”, kaže Rajović.
A KAKO TO RADE U KOMŠILUKU?
U Crnoj Gori teme obuhvaćene nastavnim programom su slične onim u Srbiji za prva dva razreda, dok su za treći i četvrti gimnazije mnogo opširnije. Program obuhvata i važne teme poput narkomanije, alkoholizma, polnih bolesti, kocakanja, a to se u nastavnom programu u Srbiji ne pominje. Ocenjivanje je brojčano, a ne opisno, a i fond časova je veći, pokazalo je uporedno istraživanje Udruženja građana za demokratiju i građansko obrazovanje “Građanske inicijative”.
U Hrvatskoj je slično kao i u Srbiji, s tim da se priručnici (budući da knjige za đake ne postoje) za nastavnike u Srbiji opoširnije bave određenim društvenim pojavama i problemima. U hrvatskim školama veći prostor se daje praktičnim veštinama u znanjima. Deca slušaju ovaj predmet kao poseban, ali i kroz druge nastavne predmete.
U Bosni i Hercegovini ne postoji nastavni plan i program ne sadrži uputstva i primere za nastavnike, a koji se tiču metoda rada i pristupa. Ipak, tamo je "građansko” obavezan predmet.
GRAĐANSKO DA BUDE OBAVEZAN PREDMET
I nastavnici i učitelji, a velikim delom i građani se slažu da bi i kod nas trebalo ukinuti izbornost ovog predmeta. Predavači, takođe, smatraju da klasično ocenjivanje od jedan do pet ne bi urodilo plodom, jer je cilj da deca nauče ono što će posle koristiti u svojoj zajednici, društvu, da ne budu opterećeni ocenama.
I udruženje "Građanske inicijative" ističe da bi status "građanskog" trebalo unaprediti i da je sada, kada je u toku reforma obrazovanja, idealan trenutak.To im je, kako je istakla programska direktorka udrućenja Bojana Selaković, donekle potvrdilo i istraživanje javnog mnjenja rađeno krajem prošle i početkom ove godine.
Naime, ovaj predmet je važan za čak 58 odsto ispitanih građana, a pozitivan odnos imaju i roditelji dece koja pohađaju građansku nastavu (68 odsto), kao i oni čija deca idu na časove verske nastave (52 odsto).
Pozitivan odnos prema postojanju veronauke u najvećem procentu imali su oni sa završenom osnovnom školom – 70 odsto, dok po pitanju odnosa prema “građanskom” prema obrazovnoj strukturi nije bilo odstupanja.
Ono što su anketirani istakli i prepoznali kao važno u izučavanju ovog predmeta je: nenasilno rešavanje sukoba, zašto je važno poštovati zakon?, šta su to ljudska prava?
Veliki broj (59 odsto) se slaže da bi vrednosti i sadržaji koje promoviše građansko vaspitanje trebalo da budu ugrađeni i u ostale predmete koje deca pohađaju tokom školovanja.
Interesantno je da više od polovina anketiranih smatra da bi deca trebalo da pohađaju i veronauku i "građansko", a ovaj stav deli više ispitanika iz ruralnih područja (64 odsto).
Da deca koja uče građansko vaspitanje postaju građani svesni prava u građanskom društvu misli 52 odsto anketiranih.
A šta vi mislite, da li decu ovaj predmet uči da budu odgovorni i tolerantni i da li bi trebalo da bude obavezan?
