Bivši šef Državne bezbednosti Radomir Marković izjavio je danas, na suđenju u Okružnom sudu u Beogradu, da ta služba nije učestvovala u pripremi neuspelog atentata na Vuka Draškovića u Budvi 2000.
Bivši šef Državne bezbednosti Radomir Marković izjavio je danas, na suđenju u Okružnom sudu u Beogradu, da ta služba nije učestvovala u pripremi (neuspelog) atentata na lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine.
"Akcija koju je služba preduzela prema Draškoviću na proleće 2000. nema veze sa pokušajem atentatom na njega. U službi niko nikad nije ni rekao da su opservacije nad Draškovićem u Budvi vršene u tom cilju. To tvrde samo Drašković i tužilac", rekao je Marković svedočeći na suđenju trojici pripadnika DB-a zbog optužbi da su učestvovali u pripremi atentata.
Na optuženičkoj klupi nalaze se bivši načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i nekadašnji načelnici za unutrašnji i spoljni ekstremizam u tom centru Stevan Basta i Ratko Romić.
Prema optužnici, Basta i Romić su, po naređenju Radonjića, pratili Draškovića i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali Markoviću, a on neposrednim izvršiocima pokušaja atentata na Draškovića, koji su zbog toga pravosnažno osuđeni pred Specijalnim sudom.
Marković je kategorično tvrdio da optuženi nisu počinili nikakvo krivično deleo i da su radili u skladu sa pravilima službe, ističući da on nije izdao nalog za praćenje Draškovića, ali da je bio upoznat sa zadatkom na koji su upućeni.
On je potvrdio odbranu optuženih da je slikanje Draškovićeve kuće vršeno u cilju ispitivanja uslova za postavljanje prislušnih uređaja, kao i da je trebalo da bude praćen zbog sumnji da će se sastajati sa ljudima iz američnih i ruskih obaveštajnih službi.
Marković je objasnio da se, prema pravilima rada bezbednosne službe, prvo ispituju uslovi i mogućnosti za postavljanje uređaja i to baš slikanjem kuće, brave i opservacijom objekta, pa tek pošto se utvdi da je tako nešto moguće i da neće biti kontraporduktivno za službu i za državu, onda se donosi odluka za postavljenje tih uređaja.
U slučaju Draškovica procenjeno je da nema mogućnosti za postavljanje uređeja za prisluškivanje, pa se od toga odustalo, kazao je Marković.
Suđenje će biti nastavljeno 28. septembra.
Optužnica tereti Radonjića, Romića i Bastu da su, po nalogu nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, organizovali atentat na Draškovića 15. juna 2000. godine, u Budvi.
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.
Presudom Vrhovnog suda Srbije Marković je ranije pravosnažno osuđen na 15 godina zavora zbog pokušaja ubistva Draškovića, kao i zbog ubistva Ivana Stambolića 2000. godine.
Zbog istih dela, na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina osuđeni su nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek i Branko Berček.
Pored njih, osuđeni su i bivši pripadnici "crvenih beretki" Nenad Ilić koji je za saučesništvo u tim zločinima osuđen na 15 godina, a Leonid Milivojević na 30 godina zatvora.
Bivši pripadnik "crvenih beretki" Duško Maričić osuđen je na 30, a njegov kolega Nenad Bujošević dobio 35 godina zatvora.
Bivši načelnik bezbednosti JSO Milorad Bracanović, osuđen je zbog nep
rijavljivanja pripreme ubistva Stambolića i Draškovića, a kasnije i zbog neprijavljivanja počinilaca, na dve godine zatvora.
(Tanjug)
"Akcija koju je služba preduzela prema Draškoviću na proleće 2000. nema veze sa pokušajem atentatom na njega. U službi niko nikad nije ni rekao da su opservacije nad Draškovićem u Budvi vršene u tom cilju. To tvrde samo Drašković i tužilac", rekao je Marković svedočeći na suđenju trojici pripadnika DB-a zbog optužbi da su učestvovali u pripremi atentata.
Na optuženičkoj klupi nalaze se bivši načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i nekadašnji načelnici za unutrašnji i spoljni ekstremizam u tom centru Stevan Basta i Ratko Romić.
Prema optužnici, Basta i Romić su, po naređenju Radonjića, pratili Draškovića i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali Markoviću, a on neposrednim izvršiocima pokušaja atentata na Draškovića, koji su zbog toga pravosnažno osuđeni pred Specijalnim sudom.
Marković je kategorično tvrdio da optuženi nisu počinili nikakvo krivično deleo i da su radili u skladu sa pravilima službe, ističući da on nije izdao nalog za praćenje Draškovića, ali da je bio upoznat sa zadatkom na koji su upućeni.
On je potvrdio odbranu optuženih da je slikanje Draškovićeve kuće vršeno u cilju ispitivanja uslova za postavljanje prislušnih uređaja, kao i da je trebalo da bude praćen zbog sumnji da će se sastajati sa ljudima iz američnih i ruskih obaveštajnih službi.
Marković je objasnio da se, prema pravilima rada bezbednosne službe, prvo ispituju uslovi i mogućnosti za postavljanje uređaja i to baš slikanjem kuće, brave i opservacijom objekta, pa tek pošto se utvdi da je tako nešto moguće i da neće biti kontraporduktivno za službu i za državu, onda se donosi odluka za postavljenje tih uređaja.
U slučaju Draškovica procenjeno je da nema mogućnosti za postavljanje uređeja za prisluškivanje, pa se od toga odustalo, kazao je Marković.
Suđenje će biti nastavljeno 28. septembra.
Optužnica tereti Radonjića, Romića i Bastu da su, po nalogu nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, organizovali atentat na Draškovića 15. juna 2000. godine, u Budvi.
Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.
Presudom Vrhovnog suda Srbije Marković je ranije pravosnažno osuđen na 15 godina zavora zbog pokušaja ubistva Draškovića, kao i zbog ubistva Ivana Stambolića 2000. godine.
Zbog istih dela, na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina osuđeni su nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek i Branko Berček.
Pored njih, osuđeni su i bivši pripadnici "crvenih beretki" Nenad Ilić koji je za saučesništvo u tim zločinima osuđen na 15 godina, a Leonid Milivojević na 30 godina zatvora.
Bivši pripadnik "crvenih beretki" Duško Maričić osuđen je na 30, a njegov kolega Nenad Bujošević dobio 35 godina zatvora.
Bivši načelnik bezbednosti JSO Milorad Bracanović, osuđen je zbog nep
rijavljivanja pripreme ubistva Stambolića i Draškovića, a kasnije i zbog neprijavljivanja počinilaca, na dve godine zatvora.
(Tanjug)
