Nesiguran status bečelora- zvanja koje podrazumeva kraće studiranje i kasnije zapošljavanje, pa akademci biraju duži put do zvanja mastera
Nesiguran status zvanja koje podrazumeva kraće studiranje i kasnije zapošljavanje, pa akademci biraju duži put do zvanja mastera
Iako se do sada najviše prašine u javnosti podiglo zbog uvođenje mastera kao potpuno novog zvanja u obrazovnom sistemu Srbije, sudeći po glasu koji stiže sa fakulteta, sud akademske javnosti nije prošlo ni ovako osmišljeno zvanje bečelora. Iako zamišljeno kao prva stepenica na visokoškolskim lestvicama, prve generacije sa ovom diplomom uskoro će se suočiti sa mnogo nepoznanica, a najveća je – gde će moći da se zaposle.
Trenutno je na fakultetima situacija raznolika,negde se bečelor stiče posle tri, a negde posle četiri godine studiranja, a prema anketi lista "Politika" među studentima, niko i ne razmišlja da pokuša da pronađe posao posle diplomiranja, već se podrazumeva upis na master studije.
Sve ovo su samo neki od razloga što je grupa profesora beogradskog Pravnog fakulteta predložila da se izmene i zvanja i ceo sistem studija, sa jakim argumentom da je pravo nedavno izuzeto iz Bolonjske reforme upravo u njenoj kolevci – Italiji. Slična je situacija i u Nemačkoj, gde su pravo i medicina u startu izuzeti iz ovog procesa, a odnedavno i tehničke nauke.
"Mi se kao fakultet zalažemo da se hitno promeni Zakon o visokom obrazovanju. Stavljena je na papir radna verzija te moguće reforme, imali smo razgovore i sa ministrom prosvete i dobili smo uveravanja da će to ozbiljno biti uzeto u obzir. Dobro je što su i neki naši profesori članovi komisije koja treba da uradi nacrt novog zakona. Ono što je važno jeste to da nemamo mnogo vremena, jer sledeće godine moramo da se suočimo sa posledicama tih pomalo brzopletih reformi", objasnila je za "Politiku" profesor dr Milan Škulić, novi prodekan za nauku Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Prve bečelor diplome bi na ovom fakultetu trebalo da budu podeljene iduće godine, dodaje prodekan i ističe da sa stanovišta fakulteta i univerziteta, ono što nije prošlo test mora hitno da se menja, 2jer ćemo opet imati jedan glomazni sistem koji je neefikasan”.
"Situacija je vrlo konfuzna, niko ne zna kakav će zapravo biti njihov status i zaista nisam siguran kako će se to do kraja realizovati. Bečelori praktično neće moći da se bave nikakvim ozbiljnim pravničkim poslom dok ne završe tu petu godinu", pojašnjava sagovornik lista.
On podseća da su na Pravnom fakultetu u Beogradu studije decenijama trajale četiri godine i da se na kraju sticalo zvanje diplomiranog pravnika. Potom je uveden sistem trogodišnjih studija za zvanje „običnog” pravnika, koji bi obavljao poslove administrativnog karaktera u nekim preduzećima, ali nikako ne u pravosuđu ili advokaturi.
"To nije bio tipičan bečelor i postojao je na drugim pravnim fakultetima, ali ne i kod nas. Potom je došlo do čuvene bolonjske reforme koja je primenjena sa mnogo komplikacija, a da nije potpuno jasna ni onome ko ju je uveo, a ni onima koji je primenjuju. Zamišljeno je da studije traju četiri godine, nakon koje se dobija ta prva diplomu bečelor (što je smešno, jer taj izraz na engleskom bukvalno znači neženja), a onda bi se nakon jedne godine dodatnog studiranja dobijalo zvanje mastera. I ovo novo zvanje je, čini mi se, isto loše zaživelo u praksi, jer ne može da se poredi sa nekadašnjim magistrima nauka, a nalazi se nešto malo iznad već diplomiranih pravnika", smatra dr Škulić.
Zato stručnjaci s ovog fakulteta predlažu da se ceo sistem vrati na nekadašnje četvorogodišnje studije, nakon kojih bi se dobijalo zvanje mastera (majstora) struke. A onda bi oni koji žele da se bave naukom mogli da nakon jedne godine studija steknu zvanje mastera nauke.
Prodekan tvrdi da sličan sistem već postoji u Francuskoj, recimo na Sorboni, gde se studenti školuju za mastera jedan i mastera dva i da su i drugi fakulteti mahom nezadovoljni novim sistemom zvanja i studija i da malo ko to odobrava.
(MONDO)
Iako se do sada najviše prašine u javnosti podiglo zbog uvođenje mastera kao potpuno novog zvanja u obrazovnom sistemu Srbije, sudeći po glasu koji stiže sa fakulteta, sud akademske javnosti nije prošlo ni ovako osmišljeno zvanje bečelora. Iako zamišljeno kao prva stepenica na visokoškolskim lestvicama, prve generacije sa ovom diplomom uskoro će se suočiti sa mnogo nepoznanica, a najveća je – gde će moći da se zaposle.
Trenutno je na fakultetima situacija raznolika,negde se bečelor stiče posle tri, a negde posle četiri godine studiranja, a prema anketi lista "Politika" među studentima, niko i ne razmišlja da pokuša da pronađe posao posle diplomiranja, već se podrazumeva upis na master studije.
Sve ovo su samo neki od razloga što je grupa profesora beogradskog Pravnog fakulteta predložila da se izmene i zvanja i ceo sistem studija, sa jakim argumentom da je pravo nedavno izuzeto iz Bolonjske reforme upravo u njenoj kolevci – Italiji. Slična je situacija i u Nemačkoj, gde su pravo i medicina u startu izuzeti iz ovog procesa, a odnedavno i tehničke nauke.
"Mi se kao fakultet zalažemo da se hitno promeni Zakon o visokom obrazovanju. Stavljena je na papir radna verzija te moguće reforme, imali smo razgovore i sa ministrom prosvete i dobili smo uveravanja da će to ozbiljno biti uzeto u obzir. Dobro je što su i neki naši profesori članovi komisije koja treba da uradi nacrt novog zakona. Ono što je važno jeste to da nemamo mnogo vremena, jer sledeće godine moramo da se suočimo sa posledicama tih pomalo brzopletih reformi", objasnila je za "Politiku" profesor dr Milan Škulić, novi prodekan za nauku Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Prve bečelor diplome bi na ovom fakultetu trebalo da budu podeljene iduće godine, dodaje prodekan i ističe da sa stanovišta fakulteta i univerziteta, ono što nije prošlo test mora hitno da se menja, 2jer ćemo opet imati jedan glomazni sistem koji je neefikasan”.
"Situacija je vrlo konfuzna, niko ne zna kakav će zapravo biti njihov status i zaista nisam siguran kako će se to do kraja realizovati. Bečelori praktično neće moći da se bave nikakvim ozbiljnim pravničkim poslom dok ne završe tu petu godinu", pojašnjava sagovornik lista.
On podseća da su na Pravnom fakultetu u Beogradu studije decenijama trajale četiri godine i da se na kraju sticalo zvanje diplomiranog pravnika. Potom je uveden sistem trogodišnjih studija za zvanje „običnog” pravnika, koji bi obavljao poslove administrativnog karaktera u nekim preduzećima, ali nikako ne u pravosuđu ili advokaturi.
"To nije bio tipičan bečelor i postojao je na drugim pravnim fakultetima, ali ne i kod nas. Potom je došlo do čuvene bolonjske reforme koja je primenjena sa mnogo komplikacija, a da nije potpuno jasna ni onome ko ju je uveo, a ni onima koji je primenjuju. Zamišljeno je da studije traju četiri godine, nakon koje se dobija ta prva diplomu bečelor (što je smešno, jer taj izraz na engleskom bukvalno znači neženja), a onda bi se nakon jedne godine dodatnog studiranja dobijalo zvanje mastera. I ovo novo zvanje je, čini mi se, isto loše zaživelo u praksi, jer ne može da se poredi sa nekadašnjim magistrima nauka, a nalazi se nešto malo iznad već diplomiranih pravnika", smatra dr Škulić.
Zato stručnjaci s ovog fakulteta predlažu da se ceo sistem vrati na nekadašnje četvorogodišnje studije, nakon kojih bi se dobijalo zvanje mastera (majstora) struke. A onda bi oni koji žele da se bave naukom mogli da nakon jedne godine studija steknu zvanje mastera nauke.
Prodekan tvrdi da sličan sistem već postoji u Francuskoj, recimo na Sorboni, gde se studenti školuju za mastera jedan i mastera dva i da su i drugi fakulteti mahom nezadovoljni novim sistemom zvanja i studija i da malo ko to odobrava.
(MONDO)
