"Nepristojno bogati" junaci privatizacije čine novi društveni sloj u zemljama u tranziciji, a na prostoru bivše Jugoslavije po imetku se posebno izdvajaju hrvatski i srpski novopečeni bogataši.
kako piše splitska "Slobodna Dalmacija", po zvaničnim procenama, srpski bogataši "teže" višestruko više od hrvatskih.
Najbogatiji Srbi su Miroslav Mišković, poznat po "Delta holdingu", koji je od 11 zaposlenih pre 20 godina došao do današnjih 24.000 i Filip Zepter (dok nije nabavio švajcarski pasoš zvao se Milan Janković), koji je od prodavca kuhinjskog posuđa dogurao do vlasnika internacionalne kompanije koja proizvodi posuđe "Zepter" u više evropskih zemalja.
Mišković je, procenjuje se neslužbeno, "težak" nešto više od dve milijarde evra, a Zepter dvostruko više.
Oko milijardu evra vredi poslovno carstvo Bogoljuba Karića, koji je počeo prodajom znački i privezaka, a najviše se obogatio za vladavine Slobodana Miloševića.
Na toliko se procjenjuje i biznis Zorana Drakulića, trgovca obojenim i retkim metalima, koji posjeduje 12 kompanija širom sveta, kao i poslovi Petra Matića, koji je krenuo s osnivanjem kompanije MPC u Benkovcu 1989. godine, a tokom rata preselio posao u Beograd, gde trguje naftom, cigaretama i stranim pićima. Poslovni mu je partner bio Marko Milošević, sin tadašnjeg "vožda", što je njegovom poslu otvorilo sva vrata.
Prema podacima "Slobodne", oko 700 miliona evra "teži" Vuk Hamović, jedan od većih trgovaca strujom u istočnom delu Evrope, a otprilike jednako vrede i poslovi ozloglašenog Stanka Subotića Caneta, pola milijarde vrede poslovi iza kojih stoji Milan Beko, oko 400 milion poslovi Predraga Rankovića Peconija, a oko 300 miliona biznis Miodraga Kostića.
Hrvatski bogataši, prema službenim procenama, "teže" višestruko manje. Ako je verovati "Forbsu", najbogatiji je Hrvat je Ivica Todorić, prvi čovek "Agrokora", čije je porodično poslovno carstvo procenjeno na oko 538 miliona evra. On je, gledano prema tržišnim cenama na berzi, i jedini hrvatski milijarder.
Iza njega sledi Emil Tedesći, vlasnik "Atlantik grupe", s nešto manje od 124 miliona eura, pa Ante Vlahović, najveći pojedinačni deoničar rovinjske "Adris grupe", sa bogatstvom procenjenim na 90 miliona evra.
Slede hotelijer Anđelko Leko, sa 56 miliona evra na berzi, vlasnik "Diokija" Robert Ježić, s 52 miliona i vlasnik "Franka" Milan Artuković s 35 miliona evra deonica.
(Tanjug)
Najbogatiji Srbi su Miroslav Mišković, poznat po "Delta holdingu", koji je od 11 zaposlenih pre 20 godina došao do današnjih 24.000 i Filip Zepter (dok nije nabavio švajcarski pasoš zvao se Milan Janković), koji je od prodavca kuhinjskog posuđa dogurao do vlasnika internacionalne kompanije koja proizvodi posuđe "Zepter" u više evropskih zemalja.
Mišković je, procenjuje se neslužbeno, "težak" nešto više od dve milijarde evra, a Zepter dvostruko više.
Oko milijardu evra vredi poslovno carstvo Bogoljuba Karića, koji je počeo prodajom znački i privezaka, a najviše se obogatio za vladavine Slobodana Miloševića.
Na toliko se procjenjuje i biznis Zorana Drakulića, trgovca obojenim i retkim metalima, koji posjeduje 12 kompanija širom sveta, kao i poslovi Petra Matića, koji je krenuo s osnivanjem kompanije MPC u Benkovcu 1989. godine, a tokom rata preselio posao u Beograd, gde trguje naftom, cigaretama i stranim pićima. Poslovni mu je partner bio Marko Milošević, sin tadašnjeg "vožda", što je njegovom poslu otvorilo sva vrata.
Prema podacima "Slobodne", oko 700 miliona evra "teži" Vuk Hamović, jedan od većih trgovaca strujom u istočnom delu Evrope, a otprilike jednako vrede i poslovi ozloglašenog Stanka Subotića Caneta, pola milijarde vrede poslovi iza kojih stoji Milan Beko, oko 400 milion poslovi Predraga Rankovića Peconija, a oko 300 miliona biznis Miodraga Kostića.
Hrvatski bogataši, prema službenim procenama, "teže" višestruko manje. Ako je verovati "Forbsu", najbogatiji je Hrvat je Ivica Todorić, prvi čovek "Agrokora", čije je porodično poslovno carstvo procenjeno na oko 538 miliona evra. On je, gledano prema tržišnim cenama na berzi, i jedini hrvatski milijarder.
Iza njega sledi Emil Tedesći, vlasnik "Atlantik grupe", s nešto manje od 124 miliona eura, pa Ante Vlahović, najveći pojedinačni deoničar rovinjske "Adris grupe", sa bogatstvom procenjenim na 90 miliona evra.
Slede hotelijer Anđelko Leko, sa 56 miliona evra na berzi, vlasnik "Diokija" Robert Ježić, s 52 miliona i vlasnik "Franka" Milan Artuković s 35 miliona evra deonica.
(Tanjug)
