Najnovije istraživanje pokazuje da postoji mogućnost da je misteriozni Torinski pokrov, poznat i kao Hristova plaštanica, autentičan i star više od dva milenijuma.
Torinski pokrov je laneno platno u koje je navodno bilo umotano telo Isusa Hrista nakon raspeća. Na njemu se vidi otisak lica i izranjavanog tela muškarca koji je preminuo od rana zadobijenih razapinjanjem na krst.
Ispitivanjem jednog dela platna, tačnije merenjem starosti tkanine pomoću radioaktivnog izotopa ugljenika (C14), utvrđeno je da je platno nastalo krajem 13. ili početkom 14. veka, zbog čega su naučnici smatrali da je Hristova plaštanica falsifikat napravljen u Srednjem veku.
Drugi naučnici veruju da su rezultati ovih testova bili netačni zbog naslaga bakterija koje su se vekovima formirale na platnu, ili pogrešnim uzimanjem uzoraka drugog dela platna prišivenog nakon požara u manastiru u kojem je pokrov čuvan u Srednjem veku.
Italijanski naučnici su nedavno sproveli seriju eksperimenata kojima dokazuju da platno ne može biti falsifikat jer u Srednjem veku nije postojala tehnologija kojom bi mogao da se napravi otisak.
"Dvostruka slika bičevanog i razapetog muškarca, jedva vidljiva na Torinskom platnu ima mnogo fizičkih i hemijskih karakteristika koje su toliko specifične da ih je nemoguće dobiti u laboratoriji", zaključili su eksperti iz italijanske Nacionalne agencije za nove tehnologije, energiju i održivi razvoj.Ispitivanjem jednog dela platna, tačnije merenjem starosti tkanine pomoću radioaktivnog izotopa ugljenika (C14), utvrđeno je da je platno nastalo krajem 13. ili početkom 14. veka, zbog čega su naučnici smatrali da je Hristova plaštanica falsifikat napravljen u Srednjem veku.
Drugi naučnici veruju da su rezultati ovih testova bili netačni zbog naslaga bakterija koje su se vekovima formirale na platnu, ili pogrešnim uzimanjem uzoraka drugog dela platna prišivenog nakon požara u manastiru u kojem je pokrov čuvan u Srednjem veku.
Italijanski naučnici su nedavno sproveli seriju eksperimenata kojima dokazuju da platno ne može biti falsifikat jer u Srednjem veku nije postojala tehnologija kojom bi mogao da se napravi otisak.
Oni će pokušati da identifikuju procese kojima može da nastane boja slična onoj na pokrovu.
Naučnici su zaključili da je osenčenost, tekstura i dubina otiska na platnu mogla da nastane samo uz pomoć ultraljubičastih lasera, čega u srednjem veku, naravno, nije bilo.
Prema njihovoj tvrdnji, tragovi na platnu mogli su nastati uticajem "nekog oblika elektromagnetske energije kao što je zrak svetlosti kratke talasne dužine".
"Mi ništa ne zaključujemo, samo sklapamo delove fascinantne i složene naučne slagalice", piše u izveštaju.
"Kada neko govori o zraku svetlosti koje ostavlja boju na komadu lanenog platna, kao što je ova na Torinskom pokrovu, diskusija će neizbežno dotaći teme kao što su čuda i vaskrsenje. Ali mi se kao naučnici bavimo samo procesima koje je moguće proveriti naučnim metodama. Nadamo se da će naši rezultati otvoriti filozofske i teološke debate, ali zaključak ćemo ostaviti stručnjacima ...", rekao je vođa naučnog tima Paolo Di Lazaro.
(MONDO)
