U desetak do sada neobjavljenih pisama koja su izložena u Kenedijevoj biblioteci u Bostonu, Ernest Hemingvej pokazuje nežnost neouobičajenu za njegovu mačo personu.
U pismu prijatelju Đanfranku Ivančiću, napisanom na Kubi u februaru 1953, Hemingvej piše o tome kako je morao da uspava mačku Ujka Vili koju su udarila kola.
"Nedostaješ mi, a i gospođica Ujka Vili. Morao sam da pucam u ljude, ali nikada u nekoga koga sam znao i voleo 11 godina. Nikoga koji je preo sa dve slomljene noge", napisao je Ernest.
Pisma potiču iz perioda od 1953. do 1960. godine, godinu dana pre samoubistva, a neka su kucana na mašini, druga rukom pisana sa Kube, iz Evrope, safarija u Africi ili Ajdaha gde je provodio najviše vremena.
Ivančić i Hemingvej upoznali su se u hotelskom baru u Veneciji 1949. godine, a i pored razlike od 20 godina postali su veliki prijatelji sa ratnom prošlošću - obojica su bili ranjeni u nogu.
Stručnjaci kažu da pisma pokazuju Hemingvejevu stranu koja nije obično bila deo njegove ličnosti se u svojim delima bavio ratom, borbama bikova, lovom, Ribolovom, ubistvima...
Hemingvejevo pismo o smrti voljene mačke pokazuje piščevu borbu da odvoji svoj javni i privatni život, a u pismu Hemingvej govori i o grupi turista koji su tog dana posetili njegovu vilu.
"I dalje sam imao pušku u rukama i rekao sam im da su došli u lošem trenutku i zamolio ih da odu", napisao je on i dodao da je jedan od turista prokomentarisao da su zapravo došli u pravom trenutku da vide "velikog Hemingveja kako plače, jer je morao da ubije mačku".
U pismima Hemingvej pominje i Adrijanu Ivančić, Ivančićevu sestru koja je bila piščeva muza i uzor za ženski lik u knjizi "Preko reke i u šumu".
Stručnjaci kažu i da je, zahvaljujući njenoj poseti Kubi 1950. godine, Hemingvej bio inspirisan da napiše roman "Starac i more" za koji je dobio i Nobelovu nagradu za književnost.
Fondacija Kenedijeve biblioteke kupila je pisma u novembru od Ivančića, a kustos Hemingvejeve zbirke Suzan Vrin upoznala se sa sada starim gospodinom u Italiji.
"On i dalje piše svakog jutra po savetu Hemingveja", rekla je ona, a prenosi agencija "AP".
(MONDO)
"Nedostaješ mi, a i gospođica Ujka Vili. Morao sam da pucam u ljude, ali nikada u nekoga koga sam znao i voleo 11 godina. Nikoga koji je preo sa dve slomljene noge", napisao je Ernest.
Pisma potiču iz perioda od 1953. do 1960. godine, godinu dana pre samoubistva, a neka su kucana na mašini, druga rukom pisana sa Kube, iz Evrope, safarija u Africi ili Ajdaha gde je provodio najviše vremena.
Ivančić i Hemingvej upoznali su se u hotelskom baru u Veneciji 1949. godine, a i pored razlike od 20 godina postali su veliki prijatelji sa ratnom prošlošću - obojica su bili ranjeni u nogu.
Stručnjaci kažu da pisma pokazuju Hemingvejevu stranu koja nije obično bila deo njegove ličnosti se u svojim delima bavio ratom, borbama bikova, lovom, Ribolovom, ubistvima...
Hemingvejevo pismo o smrti voljene mačke pokazuje piščevu borbu da odvoji svoj javni i privatni život, a u pismu Hemingvej govori i o grupi turista koji su tog dana posetili njegovu vilu.
"I dalje sam imao pušku u rukama i rekao sam im da su došli u lošem trenutku i zamolio ih da odu", napisao je on i dodao da je jedan od turista prokomentarisao da su zapravo došli u pravom trenutku da vide "velikog Hemingveja kako plače, jer je morao da ubije mačku".
U pismima Hemingvej pominje i Adrijanu Ivančić, Ivančićevu sestru koja je bila piščeva muza i uzor za ženski lik u knjizi "Preko reke i u šumu".
Stručnjaci kažu i da je, zahvaljujući njenoj poseti Kubi 1950. godine, Hemingvej bio inspirisan da napiše roman "Starac i more" za koji je dobio i Nobelovu nagradu za književnost.
Fondacija Kenedijeve biblioteke kupila je pisma u novembru od Ivančića, a kustos Hemingvejeve zbirke Suzan Vrin upoznala se sa sada starim gospodinom u Italiji.
"On i dalje piše svakog jutra po savetu Hemingveja", rekla je ona, a prenosi agencija "AP".
(MONDO)
