Bivši američki zvaničnici koji su krajem devedesetih "branili" Kosovo sada se vraćaju i učestvuju u unosnim privatizaciji velikih preduzeća, piše "Njujork Tajms".
Njujorški dnevnik u tekstu u borju od srede opisuje sadašnje stanje na Kosovu, ocenjujući ga kao najekstremniji primer učešća bivših američkih diplomata koji su bili povezani sa tim regionom u privatizacijama koje slede.
"Premijer Hašim Tači je u procepu. Jedan od ponuđača za kupovinu kosovske telekomunikacione kompanije PTK je kompanija bivše državne sekretarke Medlin Olbrajt. Za drugu lobira Džejms Perđu, specijalni izvestilac za Balkan iz Klintonove ere", navodi list.
List prenosi da se na težak položaj, tokom susreta sa Perđuom u oktobru, žalio i sam Tači, jer koji god ponuđač da pobedi, dva miliona ljudi će misliti da je izdao onog drugog.
"Njujork Tajms" piše da se mnogo bivših američkih zvaničnika vratilo na Kosovo u želji da učestvuje u poslovima sa ugljem, telekomunikacijama, ili da budu lobisti za unosne vladine poslove koji se plaćaju iz budžeta.
Među njima su i penzionisani komandant NATO snaga u Evropi Vesli Klark, koji je, kako se navodi, rukovodio bombardovanjem snaga Slobodana Miloševića i izvršni direktor Saveta za nacionalnu bezbednost iz Klintonovog vremena Mark Tavlarajds.
Stejt department nema usvojena pravila koja bi zabranjivala bivšim diplomatama da lobiraju u ime država u kojima su prethodno služili ili da se u njih vrate zbog privatnih poslova, sem što postoji generalna jednogodišnja zabrana za sve federalne visoke službenike da rade sa agencijama u kojima su ranije službovali i doživotna zabrana da u njima budu savetnici.
Kosovo nije jedini primer gde su se bivši zvaničnici vratili zbog biznisa, tu je i Irak, ali je Kosovo ekstreman slučaj zbog ukupnog spoljnog uticaja na ovom području.
Priština je možda jedini grad na svetu gde ulica Boba Dola seče bulevar Bila Klintona, donekle šaljivo zaključuje "Njujork Tajms".
Kada ih je list upitao za komentar većina je odgovorila da to radi za narod Kosova, dok je Klark rekao da je uvredljivo da se sugeriše da postoji bilo kakav sukob interesa između njegovog ranijeg posla i sadašnjih privatnih aktivnosti.
"Moj posao je transparentan, pomaže narodu Kosova i doneće mu stotine miliona dolara investicija", ističe Klark, koji je direktor Enviditija, kanadske energetske kompanije koja istražuje zalihe lignita na Kosovu i pravi sintetičko gorivo od toga.
Međutim, profesor prava sa Harvarda Lorens Lesig smatra da profitiranje na poslovima predstavlja rizik za podrivanje ugleda SAD, koje su 1999. godine vodile takozvanu humanitarnu intervenciju na Kosovu, sprečavajući srpske zločine, ocenjuje njujorški dnevnik.
Jedna od kompanija koja traži svoje mesto na Kosovu je i Olbrajt Kapital Menadžment, koju je osnovala bivša državna sekretarka, i ona se bori za 75 odsto akcija telekomunikacionog PTK. Procenjuje se da bi prodaja PTK mogla da dostigne cenu od 400 do 800 miliona dolara.
Ono što zabrinjava je to da sestrinska kompanija Olbrajt Stounbridž Grup već ima deo akcija u jedinoj konkurenciji PTK-u, slovenačkoj telekomunikacionoj kompaniji IPKO.
Olbrajtova nije prihvatila da razgovara za list, poslavši saopštenje u kome se kaže da kompanija ozbiljno uzima u obzira sve svoje obaveze, od pravnih do etičkih, u ovom i svim budućim potencijalnim investicijama.
Njujorški list podseća da je Olbrajtova 2004. godine postala specijalni savetnik predsedniku uprave kompanije IPKO Akanu Ismailiju, koji je sada novi ambasador Kosova u SAD.
Kosovska vlada sa svoje strane negira da bilo koje bivše strane diplomate imaju specijalan status.
"Nadam se da će zaraditi na Kosovu, kao i da će Kosovo zaraditi iz njihovih investicija. Kosovska vlada neće izabrati neku kompaniju samo zato što je američka", kaže zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Selimi.
Međutim, telekomunikacije nisu jedini posao u kome učestvuju američke kompanije, već je tu i izgradnja stotinak kilometara autoputa koji povezuje Prištinu sa albanskom granicom, a posao je 2010. godine dobila kompanija Bečtel iz San Franciska, zajedno sa turskom Enkom.
Posao za Bečtel je obezbedio izvršni direktor Saveta za nacionalnu bezbednost iz Klintonovog vremena Mark Tavlarajds, preko vašingtonske lobističke firme Van Skojok Asosijets, navodi list.
(Agencije/MONDO, foto:arhiva)
"Premijer Hašim Tači je u procepu. Jedan od ponuđača za kupovinu kosovske telekomunikacione kompanije PTK je kompanija bivše državne sekretarke Medlin Olbrajt. Za drugu lobira Džejms Perđu, specijalni izvestilac za Balkan iz Klintonove ere", navodi list.
List prenosi da se na težak položaj, tokom susreta sa Perđuom u oktobru, žalio i sam Tači, jer koji god ponuđač da pobedi, dva miliona ljudi će misliti da je izdao onog drugog.
"Njujork Tajms" piše da se mnogo bivših američkih zvaničnika vratilo na Kosovo u želji da učestvuje u poslovima sa ugljem, telekomunikacijama, ili da budu lobisti za unosne vladine poslove koji se plaćaju iz budžeta.
Među njima su i penzionisani komandant NATO snaga u Evropi Vesli Klark, koji je, kako se navodi, rukovodio bombardovanjem snaga Slobodana Miloševića i izvršni direktor Saveta za nacionalnu bezbednost iz Klintonovog vremena Mark Tavlarajds.
Stejt department nema usvojena pravila koja bi zabranjivala bivšim diplomatama da lobiraju u ime država u kojima su prethodno služili ili da se u njih vrate zbog privatnih poslova, sem što postoji generalna jednogodišnja zabrana za sve federalne visoke službenike da rade sa agencijama u kojima su ranije službovali i doživotna zabrana da u njima budu savetnici.
Kosovo nije jedini primer gde su se bivši zvaničnici vratili zbog biznisa, tu je i Irak, ali je Kosovo ekstreman slučaj zbog ukupnog spoljnog uticaja na ovom području.
Priština je možda jedini grad na svetu gde ulica Boba Dola seče bulevar Bila Klintona, donekle šaljivo zaključuje "Njujork Tajms".
Kada ih je list upitao za komentar većina je odgovorila da to radi za narod Kosova, dok je Klark rekao da je uvredljivo da se sugeriše da postoji bilo kakav sukob interesa između njegovog ranijeg posla i sadašnjih privatnih aktivnosti.
"Moj posao je transparentan, pomaže narodu Kosova i doneće mu stotine miliona dolara investicija", ističe Klark, koji je direktor Enviditija, kanadske energetske kompanije koja istražuje zalihe lignita na Kosovu i pravi sintetičko gorivo od toga.
Međutim, profesor prava sa Harvarda Lorens Lesig smatra da profitiranje na poslovima predstavlja rizik za podrivanje ugleda SAD, koje su 1999. godine vodile takozvanu humanitarnu intervenciju na Kosovu, sprečavajući srpske zločine, ocenjuje njujorški dnevnik.
Jedna od kompanija koja traži svoje mesto na Kosovu je i Olbrajt Kapital Menadžment, koju je osnovala bivša državna sekretarka, i ona se bori za 75 odsto akcija telekomunikacionog PTK. Procenjuje se da bi prodaja PTK mogla da dostigne cenu od 400 do 800 miliona dolara.
Ono što zabrinjava je to da sestrinska kompanija Olbrajt Stounbridž Grup već ima deo akcija u jedinoj konkurenciji PTK-u, slovenačkoj telekomunikacionoj kompaniji IPKO.
Olbrajtova nije prihvatila da razgovara za list, poslavši saopštenje u kome se kaže da kompanija ozbiljno uzima u obzira sve svoje obaveze, od pravnih do etičkih, u ovom i svim budućim potencijalnim investicijama.
Njujorški list podseća da je Olbrajtova 2004. godine postala specijalni savetnik predsedniku uprave kompanije IPKO Akanu Ismailiju, koji je sada novi ambasador Kosova u SAD.
Kosovska vlada sa svoje strane negira da bilo koje bivše strane diplomate imaju specijalan status.
"Nadam se da će zaraditi na Kosovu, kao i da će Kosovo zaraditi iz njihovih investicija. Kosovska vlada neće izabrati neku kompaniju samo zato što je američka", kaže zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Selimi.
Međutim, telekomunikacije nisu jedini posao u kome učestvuju američke kompanije, već je tu i izgradnja stotinak kilometara autoputa koji povezuje Prištinu sa albanskom granicom, a posao je 2010. godine dobila kompanija Bečtel iz San Franciska, zajedno sa turskom Enkom.
Posao za Bečtel je obezbedio izvršni direktor Saveta za nacionalnu bezbednost iz Klintonovog vremena Mark Tavlarajds, preko vašingtonske lobističke firme Van Skojok Asosijets, navodi list.
(Agencije/MONDO, foto:arhiva)
