Pored niza nepraktičnosti, upotreba tzv štedljivih sijalica (CFL) dovodi nas pred pitanje da li uštedom sitniša na potrošenoj struji "štedimo" i na sopstvenom zdravlju.
U prvom delu MONDO priče o "štedljivim sijalicama" videli smo da one i ne štede baš preterano, a svakako ne onoliko koliko "piše na kutiji". Sada ćemo videti i neke praktične aspekte koje ograničavaju upotrebu nametnutih nam malih fluo cevi. Na primer - kako njihova upotreba utiče na zdravlje ljudi.
"Štedljiva sijalica" je, možemo reći, jedna nežna "zverka". Za razliku od dobre stare sijalice, ne možete je koristiti gde vam padne na pamet, odnosno gde imate sijalično grlo.
Kompaktna fluo cev ne može se koristiti, ili bar proizvođači ne preporučuju, u kuglama lustera ili uz bilo koji drugi zatvoren ili poluzatvoren abažur.
Suviše se greju i time će im (ionako problematičn) vek trajanja biti znatno smanjen. A time zaboravite na uštedu. Zbog toga nisu prikladne ni za stone, podne, zidne lampe kao ni, recimo, aspiratore. Na dimere (potenciomere za promenu jačine osvetljenja) na lampama i zidnim prekidačima u startu zaboravite.
"Štedišama" pored toplote ne prija ni hladnoća i vlaga, pa tako ne mogu ni da budu postavljene na terasi, bašti ili podrumu. Ne prija im čak ni "ljudski dodir" pa ih pri postavljanju morate držati za podnožje s navojem, a nikako za samu cevku.
Na kraju (ne)praktičnosti, ako im i nađete suvu i umereno toplu sredinu ne bi li vam svetlele, nemojte da ih često palite-gasite, je ni to "ne vole". Najradije bi da rade non stop, a preporuka je da rade 60 minuta "u cugu" pa da ne rade bar 90, ili da za 6.000 sati rada ima 3.000 paljenja/gašenja.
Ali "praktičnost" kompaktnih fluo cevi manji je problem od onog koji muči pojedine naučnike ali i ekologe. Najveća zamerka "štedljivim sijalicama" je problem same prirode svetla koje emituju.
Klasična inkandescentna sijalica superiorna je po širini i neisprekidanosti svetlosnog spektra koji emituje u odnosu na bilo koji drugi veštački izvor svetlosti. Ona je najpribližnija sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko evolucija navikavala milionima godina, kaže Nebojša Radivojević u prezentaciji za seminar "Osvetljenje 2009". Zbog toga čak i kod najboljih fluo sijalica posle dužeg vremena u zatvorenom prostoru ne možete fino raspoznavati boje i njihove nijanse.
Na jednom od internet foruma gde su se takođe bavili pitanjem "da li štedljive sijalice štede" neko je preporučio originalnu proveru prirodnosti svetla vaše nove fluo sijalice - "šnicla test".
Donesete svežu šniclu u vašu sobu, i upalite svetlo. Ukoliko vam je svetlost suviše "plava" ili pak više "naradžasta", sirova šnicla neće izgledati prijatno za jelo, što znači da ni svetlost nije prijatna na duži rok.
Zbog toga je bitno koliko kelvina toplote svetlosti daje fluo sijalica. Ukoliko je stavljate u prostorije gde dugo ili često boravite trebalo bi da bude 2.700 kelvina, tzv toplo bela.
Ukoliko želite možete dobiti i "dnevno svetlo" sa 6.500 kelvina ali ono je zamorno u dužem vremenu, dok 4.200 kelvina, tzv. hladno bela (iliti "dom zdravlja" kako je definisao jedan internet korsinik) može "da prođe " u kupatilu, ali i to samo ako je dovoljno snažna.
Upravo zbog toplote svetlosti korišćenje fluo sijalica, kao i tradicionalnih "neonki" (odnosno standardnih dugih fluo cevi koje se kod nas koriste više od tri decenije), ima svoje problematične strane za zdravlje ljudi - direktno i indirektno.
Direktan negativan uticaj nam je poznat odavno i zbog toga se standardne fluo cevi "nisu poreporučivale za upotrebu" u bolnicama, školama i vrtićima. Opravdanost takvog stava potvrđena je u nekoliko medicinskih studija.
Naime, isprekidani spektar koji emituje kompaktna fluo cev je takav da ima skokove u plavom delu spektra. Ti energetski skokovi, kažu studije, utiču na hormonsku neravnotežu u ljudskom organizmu, jer naš biološki sat dan-noć koristi infarmacije koje oči dobijaju iz plavog dela spektra (to je onaj sa više kelvina). Tako nam fluo cev kaže da je još dan i telo nastavlja da luči dnevne hormone, uključujući i hormon stresa.
Prema nekim istraživanjima rak dojke kod fabričkih radnica trećih smena izloženih ovakvom osvetljenju je i do 30 odsto češći nego u dnevnim smenama.
Prve studije javile su se pre 2007. godine kada je zabrana klasičnih sijalica najavljivana, a među poslednjima o kancerogenosti su one izraelskih naučnici sa Univerziteta u Haifi i stručnjaka berlinske laboratorije Alab koji su otkrili da fluorescentne sijalice u radu ispuštaju kancerogeni fenol, naftalen i stiren...
Takve studije kritičari osporavaju ili kao obične "teorije zavere", ili nedovoljno pouzdane naučne radove. Skepse ima i kod nas pa se na internetu može naći više medijskih izjava profesora sa Elektortehničkog fakulteta u Beogradu koji kažu da "štedljive sijalice nisu štetne po zdravlje".
Organizacije za zaštitu potrošača se uzdržavaju od komentara ovim povodom jer, kako za MONDO kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ni u šta ne možemo biti sigurni dok analizu ne uradi neka od ovlašćenih domaćih institucija.
Papović, međutim, skreće pažnju na drugi veliki problem sa "štedljivim sijalicama" u Srbiji - njihovim odlaganjem.
"Ono što je sigurno je da one spadaju u opasan otpad, a Srbija ima veliki problem gde se i šta odlaže. Ceo sistem odlaganja otpada i reciklaže kod nas je urađen pomoću štapa i kanapa".
Trošak reciklaže "štedljivih sijalica" procenjuje se na 0,3 do 1,0 evra po komadu. Naravno da to nije ekonomski isplativ posao već se radi isključivo iz bezbednostnih razloga i zbog toga reciklažni centri moraju da imaju državno dotiranje.
I Nebojša Radivojević ističe ekološki hazard upotrebe fluo sijalica u našim uslovima. Fluo svetiljke su posebno opasne jer sadrže živu, koja je kako znamo veoma otrovna, taloži se u organizmu i kada jednom uđe ne može se izlučiti napolje.
Količina žive kod sijalica "po komadu" nije velika, od jednog miligrama u boljim do pet miligrama u jeftinijim sijalicama. Ali, na gomili to predstavlja ozbiljnu ekološku opasnost, posebno po vodotokove. Na običnim deponijama živa se zbog metanske sredine usled rada bakterija sjedinjuje u metan-živu, koja je još opasnija od elementarne žive.
Da li ste u vašem komšiluku videli negde mesto za odlaganje potrošenih "štedljivih sijalica"? Možda u nekom hipermarketu, ali znate li nekog da je tamo odneo svoju "crklu" ili polomljenuj sijalicu?
Ako mislite da se u oprezu preteruje, jer "razbili su nam se toliki toplomeri koji imaju viže žive nego u sijalicama pa ništa", pogledajte šta piše u jednom američkom uputstvu.
Evo šta treba uraditi ako vam pukne (a dešava se) fluo cev, kaže Agencija za zaštitu životne sredine SAD. Između ostalog piše: otvoriti prozore i u prostoriju se vratiti tek nakon 15 minuta, ako krhotine usisavate odmah izvaditi kesu iz usisavača i dobro je zatvoriti u plastičnu vreću i odložiti; odeću i posteljinu na koju su pale krhotine nikada više ne upotrebljavati već baciti...
Sve gore navedeno je poznato već duže vremena ali to nije sprečilo birokrate Evropske unije da donesu i sprovedu uredbe o "zatiranju" klasičnih sijalica i, posredno, uvođenju kompaktnih fluio cevi.
Kanada, s druge strane, promenila je mišljenje posle žestoke reakcije građana i zainteresovanih udruženja i odložila primenu sličnih uredbi. Borba se vodi u u SAD, i to rovovska – od jedne do druge savezne države.
Pa mora biti svetla na kraju tunela, kažu pobornici progresa. Pa mora, ali to nisu kompakt fluo cevi već halogene sijalice danas, a led osvetljenje u dogledno vreme. Bez žive u obe varijante.
Halogene sijalice klase "c"imaju spektar kao i klasične volframove, energetski su efikasnije oko 30 odsto, a radni vek im je 20.000 sati. Međutim, one su prelazno rešenje je i na njih ima pik Evropska unija, pa se zabranjuju od 1.septembra 2016.
Dotle će nas valjda ogrejati sunce i od LED tehnologije. I doduše iako i danas ima LED sijalica koje idu u standardno sijalično grlo (E27), i rade do 25.000 sati, one su papreno skupe (5.000 dinara za slabašno svetlo).Međutim, one kao i fluo imaju problem sa "skučenim prostorima".
Uz sve navedeno postavlja se pitanje vredi li se, posebno u Srbiji (sa niskom cenom struje i problematičnim sistemom reciklaže), uopšte baktati sa "štedljivim sijalicama". Uz napomenu da se na osvetljenje u kući potroši samo pet odsto onoga što otkuca brojilo odgovor Nebojše Radivojevića je decidirano "ne".
(Georgi Mitev Šantek, MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Štedljiva sijalica" je, možemo reći, jedna nežna "zverka". Za razliku od dobre stare sijalice, ne možete je koristiti gde vam padne na pamet, odnosno gde imate sijalično grlo.
Kompaktna fluo cev ne može se koristiti, ili bar proizvođači ne preporučuju, u kuglama lustera ili uz bilo koji drugi zatvoren ili poluzatvoren abažur.
Suviše se greju i time će im (ionako problematičn) vek trajanja biti znatno smanjen. A time zaboravite na uštedu. Zbog toga nisu prikladne ni za stone, podne, zidne lampe kao ni, recimo, aspiratore. Na dimere (potenciomere za promenu jačine osvetljenja) na lampama i zidnim prekidačima u startu zaboravite.
"Štedišama" pored toplote ne prija ni hladnoća i vlaga, pa tako ne mogu ni da budu postavljene na terasi, bašti ili podrumu. Ne prija im čak ni "ljudski dodir" pa ih pri postavljanju morate držati za podnožje s navojem, a nikako za samu cevku.
Na kraju (ne)praktičnosti, ako im i nađete suvu i umereno toplu sredinu ne bi li vam svetlele, nemojte da ih često palite-gasite, je ni to "ne vole". Najradije bi da rade non stop, a preporuka je da rade 60 minuta "u cugu" pa da ne rade bar 90, ili da za 6.000 sati rada ima 3.000 paljenja/gašenja.
Ali "praktičnost" kompaktnih fluo cevi manji je problem od onog koji muči pojedine naučnike ali i ekologe. Najveća zamerka "štedljivim sijalicama" je problem same prirode svetla koje emituju.
Klasična inkandescentna sijalica superiorna je po širini i neisprekidanosti svetlosnog spektra koji emituje u odnosu na bilo koji drugi veštački izvor svetlosti. Ona je najpribližnija sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko evolucija navikavala milionima godina, kaže Nebojša Radivojević u prezentaciji za seminar "Osvetljenje 2009". Zbog toga čak i kod najboljih fluo sijalica posle dužeg vremena u zatvorenom prostoru ne možete fino raspoznavati boje i njihove nijanse.
Na jednom od internet foruma gde su se takođe bavili pitanjem "da li štedljive sijalice štede" neko je preporučio originalnu proveru prirodnosti svetla vaše nove fluo sijalice - "šnicla test".
Donesete svežu šniclu u vašu sobu, i upalite svetlo. Ukoliko vam je svetlost suviše "plava" ili pak više "naradžasta", sirova šnicla neće izgledati prijatno za jelo, što znači da ni svetlost nije prijatna na duži rok.
Zbog toga je bitno koliko kelvina toplote svetlosti daje fluo sijalica. Ukoliko je stavljate u prostorije gde dugo ili često boravite trebalo bi da bude 2.700 kelvina, tzv toplo bela.
Ukoliko želite možete dobiti i "dnevno svetlo" sa 6.500 kelvina ali ono je zamorno u dužem vremenu, dok 4.200 kelvina, tzv. hladno bela (iliti "dom zdravlja" kako je definisao jedan internet korsinik) može "da prođe " u kupatilu, ali i to samo ako je dovoljno snažna.
Upravo zbog toplote svetlosti korišćenje fluo sijalica, kao i tradicionalnih "neonki" (odnosno standardnih dugih fluo cevi koje se kod nas koriste više od tri decenije), ima svoje problematične strane za zdravlje ljudi - direktno i indirektno.
Direktan negativan uticaj nam je poznat odavno i zbog toga se standardne fluo cevi "nisu poreporučivale za upotrebu" u bolnicama, školama i vrtićima. Opravdanost takvog stava potvrđena je u nekoliko medicinskih studija.
Naime, isprekidani spektar koji emituje kompaktna fluo cev je takav da ima skokove u plavom delu spektra. Ti energetski skokovi, kažu studije, utiču na hormonsku neravnotežu u ljudskom organizmu, jer naš biološki sat dan-noć koristi infarmacije koje oči dobijaju iz plavog dela spektra (to je onaj sa više kelvina). Tako nam fluo cev kaže da je još dan i telo nastavlja da luči dnevne hormone, uključujući i hormon stresa.
Prema nekim istraživanjima rak dojke kod fabričkih radnica trećih smena izloženih ovakvom osvetljenju je i do 30 odsto češći nego u dnevnim smenama.
Prve studije javile su se pre 2007. godine kada je zabrana klasičnih sijalica najavljivana, a među poslednjima o kancerogenosti su one izraelskih naučnici sa Univerziteta u Haifi i stručnjaka berlinske laboratorije Alab koji su otkrili da fluorescentne sijalice u radu ispuštaju kancerogeni fenol, naftalen i stiren...
Takve studije kritičari osporavaju ili kao obične "teorije zavere", ili nedovoljno pouzdane naučne radove. Skepse ima i kod nas pa se na internetu može naći više medijskih izjava profesora sa Elektortehničkog fakulteta u Beogradu koji kažu da "štedljive sijalice nisu štetne po zdravlje".
Organizacije za zaštitu potrošača se uzdržavaju od komentara ovim povodom jer, kako za MONDO kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ni u šta ne možemo biti sigurni dok analizu ne uradi neka od ovlašćenih domaćih institucija.
Papović, međutim, skreće pažnju na drugi veliki problem sa "štedljivim sijalicama" u Srbiji - njihovim odlaganjem.
"Ono što je sigurno je da one spadaju u opasan otpad, a Srbija ima veliki problem gde se i šta odlaže. Ceo sistem odlaganja otpada i reciklaže kod nas je urađen pomoću štapa i kanapa".
Trošak reciklaže "štedljivih sijalica" procenjuje se na 0,3 do 1,0 evra po komadu. Naravno da to nije ekonomski isplativ posao već se radi isključivo iz bezbednostnih razloga i zbog toga reciklažni centri moraju da imaju državno dotiranje.
I Nebojša Radivojević ističe ekološki hazard upotrebe fluo sijalica u našim uslovima. Fluo svetiljke su posebno opasne jer sadrže živu, koja je kako znamo veoma otrovna, taloži se u organizmu i kada jednom uđe ne može se izlučiti napolje.
Količina žive kod sijalica "po komadu" nije velika, od jednog miligrama u boljim do pet miligrama u jeftinijim sijalicama. Ali, na gomili to predstavlja ozbiljnu ekološku opasnost, posebno po vodotokove. Na običnim deponijama živa se zbog metanske sredine usled rada bakterija sjedinjuje u metan-živu, koja je još opasnija od elementarne žive.
Da li ste u vašem komšiluku videli negde mesto za odlaganje potrošenih "štedljivih sijalica"? Možda u nekom hipermarketu, ali znate li nekog da je tamo odneo svoju "crklu" ili polomljenuj sijalicu?
Ako mislite da se u oprezu preteruje, jer "razbili su nam se toliki toplomeri koji imaju viže žive nego u sijalicama pa ništa", pogledajte šta piše u jednom američkom uputstvu.
Evo šta treba uraditi ako vam pukne (a dešava se) fluo cev, kaže Agencija za zaštitu životne sredine SAD. Između ostalog piše: otvoriti prozore i u prostoriju se vratiti tek nakon 15 minuta, ako krhotine usisavate odmah izvaditi kesu iz usisavača i dobro je zatvoriti u plastičnu vreću i odložiti; odeću i posteljinu na koju su pale krhotine nikada više ne upotrebljavati već baciti...
Sve gore navedeno je poznato već duže vremena ali to nije sprečilo birokrate Evropske unije da donesu i sprovedu uredbe o "zatiranju" klasičnih sijalica i, posredno, uvođenju kompaktnih fluio cevi.
Kanada, s druge strane, promenila je mišljenje posle žestoke reakcije građana i zainteresovanih udruženja i odložila primenu sličnih uredbi. Borba se vodi u u SAD, i to rovovska – od jedne do druge savezne države.
Pa mora biti svetla na kraju tunela, kažu pobornici progresa. Pa mora, ali to nisu kompakt fluo cevi već halogene sijalice danas, a led osvetljenje u dogledno vreme. Bez žive u obe varijante.
Halogene sijalice klase "c"imaju spektar kao i klasične volframove, energetski su efikasnije oko 30 odsto, a radni vek im je 20.000 sati. Međutim, one su prelazno rešenje je i na njih ima pik Evropska unija, pa se zabranjuju od 1.septembra 2016.
Dotle će nas valjda ogrejati sunce i od LED tehnologije. I doduše iako i danas ima LED sijalica koje idu u standardno sijalično grlo (E27), i rade do 25.000 sati, one su papreno skupe (5.000 dinara za slabašno svetlo).Međutim, one kao i fluo imaju problem sa "skučenim prostorima".
Uz sve navedeno postavlja se pitanje vredi li se, posebno u Srbiji (sa niskom cenom struje i problematičnim sistemom reciklaže), uopšte baktati sa "štedljivim sijalicama". Uz napomenu da se na osvetljenje u kući potroši samo pet odsto onoga što otkuca brojilo odgovor Nebojše Radivojevića je decidirano "ne".
(Georgi Mitev Šantek, MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
