Hilari Klinton u svedočenju pred Kongresom preuzela odgovornost za pogibiju američkog diplomate u Libiji. Republikanci satima "rešetali" državnu sekretarku.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je danas, svedočeći pred Kongresom SAD, o pogibiji ambasadora te zemlje Krisa Stivensa u Libiji u septembru prošle godine, da preuzima odgovornost i dodala da niko ne želi više od nje da se cela stvar do kraja razjasni.
Ona je u svedočenju, koje je iz dva dela trajalo više od pet i po sati, detaljno opisala ponašanje i akcije koje je Stejt department preduzeo tokom večeri i noći kada su islamski ekstremisti upali i američki konzulat u Bengaziju i ubili ambasadora Stivensa i još trojicu službenika ambasade.
"Preuzimam odgovornost i niko ne želi više od mene da se cela stvar do kraja razjasni. Odlučna sam da Stejt department i našu državu ostavim bezbednijom, jačom i sigurnijom", kazala je Klintonova.
Ona je potvrdila da se radilo o terorističkom napadu, ali da se u prvom trenutku nije znalo ko su napadači i koji je bio njihov motiv.
Klintonova je tokom svog svedočenja ocenila da i Kongres snosi deo odgovornosti za bezbednosne nedostatke u Bengaziju, zbog odluka da se ne daju dovoljna sredstva Stejt departmentu.
"Zato moramo zajedno da radimo", dodala je ona.
Prilikom debate sa senatorima, bilo je vidljivo da državna sekretarka dobija pohvale demokrata, dok su je republikanci uglavnom kritikovali. Nekoliko republikanskih senatora je reklo da je Stejt department izneo neistinu, rekavši da je četvoro funkcionera iz te službe otpušteno zbog propusta u Bengaziju.
Klintonova je na to odgovorila da su oni smenjeni sa dosadašnjih funkcija i da se nalaze na plaćenom odsustvu, ali da zakon ne dozvoljava da budu otpušteni zbog te vrste greške.
Posebno oštar je bio republikanski senator iz Arizone i bivši predsednički kandidat Džon Mekejn, rekavši da se u potpunosti ne slaže sa izlaganjem Hilari Klinton.
"Četiri meseca kasnije mi i dalje nemamo osnovne informacije. U julu sam se video sa ambasadorom Stivensom i on mi je već tada izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije u Bengaziju", istakao je senator Mekejn.
On je negirao i navode Klintonove da su SAD i Stejt department učinili dovoljno na promenama u Libiji nakon odlaska sa vlasti Moamera Gadafija.
"Nismo pružili dovoljnu pomoć na razoružanju milicija" , ocenio je Mekejn.
On je optužio i predsednika SAD Baraka Obamu, pročitavši nekoliko njegovih izjava datih nakon napada u Bengaziju, u kojima je on stalno ponavljao da se ne zna razlog napada i da se sve i dalje istražuje.
Na kritiku senatora Boba Korkera iz Tenesija, koji je kazao da je Stejt department sistematski grešio u vezi sa zahtevima da se poveća obezbeđenje konzulata u Bengaziju, državna sekretarka je rekla da do nje nisu stigli takvi zahtevi i da oni obično ni ne stižu do osobe koja se nalazi na čelu diplomatije, već se to rešava na nižim nivoima.
Odgovaraući na jedno od pitanja, Klintonova je upozorila da nisu postojale bezbednosne pretnje američkoj diplomatskoj misiji samo u Bengaziju, već da iste takve pretnje danas postoje u najmanje 20 drugih diplomatskih predstavništava SAD u svetu.
"Mi stalno procenjujemo situaciju. Ponekad pogrešimo, ali obično ne. Međutim, u ovom slučaju smo tragično pogrešili" , dodala je ona. Američka državna sekretarka je podsetila na niz napada na diplomatsko osoblje širom sveta u poslednjih nekoliko decenija, objasnivši da diplomate ne mogu da sede u bunkerima i obavljaju svoj posao .
Opisujući situaciju u konzulatu Bengaziju te večeri kada je ubijen ambasador Stivens, Klintonova je kazala da su se sa njim u zgradi nalazila petorica pripadnika obezbeđenja.
"Veoma je teško sada, iz ove perpsektive, reći šta je moglo da se dogodi. Takav napad svakako nije bio očekivan", dodala je ona.
"Mi se pripremamo za napade automobila bombi, bombaše samoubice, a ovo je bilo posve druge prirode", navela je državna sekretarka SAD.
Ona je kazala i da se marinci nisu nalazi u obezbeđenju konzulata, jer se oni postavljaju na mesta gde se nalaze poverljive informacije, a zgrada konzulata u Bengaziju nije bila takvo mesto.
Rasprava se "usijala" kada je reč uzeo republikanski senator Ron Džonson, koji je rekao da Stejt department nije dao prave odgovore šta se tačno dogodilo.
"Zašto je bilo teško sve nazvati terorističkim napadom, već se govorilo o protestu. Mogli ste da pitate ljude iz konzulata da vam kažu da u pola deset uveče to nije bio protest, već napad" , pitao je senator Klintonovu.
Iako je do tada bila smirena, državna sekretarka se vidno iznervirala, počevši skoro da viče i odgovarajući kakvu sad to razliku pravi , istovremeno udarivši rukom o sto.
"Ljudi su pokušali da dođu do najpreciznijih informacija što su pre mogli" , dodala je Klintonova.
Upravo je ta odrednica da li je u pitanju teroristički napad ili protest Libijaca, koštala funkcije državnog sekretara ambasadorku Amerike u UN Suzan Rajs, jer je ona u prvom trenutku nakon napada rekla da nije u pitanju terorizam, već spontane demonstracije libijskih demonstranata.
Takav stav je bukvalno razbesneo republikance, pa je više od sto senatora i kongresmena te stranke zatražilo od Obame da je ne postavi za šefa američke diplomatije.
Takav prvobitan stav administracije u Vašingtonu je ocenjen od analitičara kao neverovanje da prijatelji iz Bengazija kojima su SAD zdušno pomogle u zbacivanju Gadafija sa vlasti, tako mogu da uzvrate ubistvom ambasadora Amerike.
Jedan od kongresmena je danas državnu sekretarku pitao da li je istina da su neki od napadača iz Bengazija učestvovali i u otmici stranih radnika u Alžiru, kako pišu američki mediji, na šta je ona odgovorila da još nema takve potvrde, ali da su predstavnici SAD na licu mesta i da sve istražuju.
Klintonova bi u narednih nekoliko dana trebalo da napusti mesto šefa diplomatije SAD, što je i pre napada u Bengaziju bilo najavljeno.
Nju će zameniti na toj funkciji senator iz Masačusetsa i bivši demokratski predsednički kandidat Džon Keri.
Jedan od senatskih komiteta je ranije doneo zaključak da je Stejt department na slučaju Bengazi napravio bolne greške držeći otvorenim konzulat u tom gradu i pored nedostatka adekvatnih bezbednosnih mera i pretnji koje su stizale u nedeljama koje su prethodile napadu.
(Tanjug/Foto: Beta/AP)
Ona je u svedočenju, koje je iz dva dela trajalo više od pet i po sati, detaljno opisala ponašanje i akcije koje je Stejt department preduzeo tokom večeri i noći kada su islamski ekstremisti upali i američki konzulat u Bengaziju i ubili ambasadora Stivensa i još trojicu službenika ambasade.
"Preuzimam odgovornost i niko ne želi više od mene da se cela stvar do kraja razjasni. Odlučna sam da Stejt department i našu državu ostavim bezbednijom, jačom i sigurnijom", kazala je Klintonova.
Ona je potvrdila da se radilo o terorističkom napadu, ali da se u prvom trenutku nije znalo ko su napadači i koji je bio njihov motiv.
Klintonova je tokom svog svedočenja ocenila da i Kongres snosi deo odgovornosti za bezbednosne nedostatke u Bengaziju, zbog odluka da se ne daju dovoljna sredstva Stejt departmentu.
"Zato moramo zajedno da radimo", dodala je ona.
Prilikom debate sa senatorima, bilo je vidljivo da državna sekretarka dobija pohvale demokrata, dok su je republikanci uglavnom kritikovali. Nekoliko republikanskih senatora je reklo da je Stejt department izneo neistinu, rekavši da je četvoro funkcionera iz te službe otpušteno zbog propusta u Bengaziju.
Klintonova je na to odgovorila da su oni smenjeni sa dosadašnjih funkcija i da se nalaze na plaćenom odsustvu, ali da zakon ne dozvoljava da budu otpušteni zbog te vrste greške.
Posebno oštar je bio republikanski senator iz Arizone i bivši predsednički kandidat Džon Mekejn, rekavši da se u potpunosti ne slaže sa izlaganjem Hilari Klinton.
"Četiri meseca kasnije mi i dalje nemamo osnovne informacije. U julu sam se video sa ambasadorom Stivensom i on mi je već tada izrazio zabrinutost zbog bezbednosne situacije u Bengaziju", istakao je senator Mekejn.
On je negirao i navode Klintonove da su SAD i Stejt department učinili dovoljno na promenama u Libiji nakon odlaska sa vlasti Moamera Gadafija.
"Nismo pružili dovoljnu pomoć na razoružanju milicija" , ocenio je Mekejn.
On je optužio i predsednika SAD Baraka Obamu, pročitavši nekoliko njegovih izjava datih nakon napada u Bengaziju, u kojima je on stalno ponavljao da se ne zna razlog napada i da se sve i dalje istražuje.
Na kritiku senatora Boba Korkera iz Tenesija, koji je kazao da je Stejt department sistematski grešio u vezi sa zahtevima da se poveća obezbeđenje konzulata u Bengaziju, državna sekretarka je rekla da do nje nisu stigli takvi zahtevi i da oni obično ni ne stižu do osobe koja se nalazi na čelu diplomatije, već se to rešava na nižim nivoima.
Odgovaraući na jedno od pitanja, Klintonova je upozorila da nisu postojale bezbednosne pretnje američkoj diplomatskoj misiji samo u Bengaziju, već da iste takve pretnje danas postoje u najmanje 20 drugih diplomatskih predstavništava SAD u svetu.
"Mi stalno procenjujemo situaciju. Ponekad pogrešimo, ali obično ne. Međutim, u ovom slučaju smo tragično pogrešili" , dodala je ona. Američka državna sekretarka je podsetila na niz napada na diplomatsko osoblje širom sveta u poslednjih nekoliko decenija, objasnivši da diplomate ne mogu da sede u bunkerima i obavljaju svoj posao .
Opisujući situaciju u konzulatu Bengaziju te večeri kada je ubijen ambasador Stivens, Klintonova je kazala da su se sa njim u zgradi nalazila petorica pripadnika obezbeđenja.
"Veoma je teško sada, iz ove perpsektive, reći šta je moglo da se dogodi. Takav napad svakako nije bio očekivan", dodala je ona.
"Mi se pripremamo za napade automobila bombi, bombaše samoubice, a ovo je bilo posve druge prirode", navela je državna sekretarka SAD.
Ona je kazala i da se marinci nisu nalazi u obezbeđenju konzulata, jer se oni postavljaju na mesta gde se nalaze poverljive informacije, a zgrada konzulata u Bengaziju nije bila takvo mesto.
Rasprava se "usijala" kada je reč uzeo republikanski senator Ron Džonson, koji je rekao da Stejt department nije dao prave odgovore šta se tačno dogodilo.
"Zašto je bilo teško sve nazvati terorističkim napadom, već se govorilo o protestu. Mogli ste da pitate ljude iz konzulata da vam kažu da u pola deset uveče to nije bio protest, već napad" , pitao je senator Klintonovu.
Iako je do tada bila smirena, državna sekretarka se vidno iznervirala, počevši skoro da viče i odgovarajući kakvu sad to razliku pravi , istovremeno udarivši rukom o sto.
"Ljudi su pokušali da dođu do najpreciznijih informacija što su pre mogli" , dodala je Klintonova.
Upravo je ta odrednica da li je u pitanju teroristički napad ili protest Libijaca, koštala funkcije državnog sekretara ambasadorku Amerike u UN Suzan Rajs, jer je ona u prvom trenutku nakon napada rekla da nije u pitanju terorizam, već spontane demonstracije libijskih demonstranata.
Takav stav je bukvalno razbesneo republikance, pa je više od sto senatora i kongresmena te stranke zatražilo od Obame da je ne postavi za šefa američke diplomatije.
Takav prvobitan stav administracije u Vašingtonu je ocenjen od analitičara kao neverovanje da prijatelji iz Bengazija kojima su SAD zdušno pomogle u zbacivanju Gadafija sa vlasti, tako mogu da uzvrate ubistvom ambasadora Amerike.
Jedan od kongresmena je danas državnu sekretarku pitao da li je istina da su neki od napadača iz Bengazija učestvovali i u otmici stranih radnika u Alžiru, kako pišu američki mediji, na šta je ona odgovorila da još nema takve potvrde, ali da su predstavnici SAD na licu mesta i da sve istražuju.
Klintonova bi u narednih nekoliko dana trebalo da napusti mesto šefa diplomatije SAD, što je i pre napada u Bengaziju bilo najavljeno.
Nju će zameniti na toj funkciji senator iz Masačusetsa i bivši demokratski predsednički kandidat Džon Keri.
Jedan od senatskih komiteta je ranije doneo zaključak da je Stejt department na slučaju Bengazi napravio bolne greške držeći otvorenim konzulat u tom gradu i pored nedostatka adekvatnih bezbednosnih mera i pretnji koje su stizale u nedeljama koje su prethodile napadu.
(Tanjug/Foto: Beta/AP)
