Od 250 pacijenata Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu koji su na sajtu “Kakav je doktor?” ocenili ovu ustanovu, četrdesetoro, odnosno svaki šesti, je napisao da su odatle upućeni u privatnu ordinaciju.
To je popularnu Studentsku polikliniku stavilo na drugo mesto po broju pacijenata koji su iz jedne ustanove upućeni na privatnu praksu na ovom veb sajtu.
Za deset dana, koliko je na sajtu bilo moguće ocenjivati rad lekara, građani su prijavili 16 lekara sa teritorije Srbije tokom čijeg rada su uočili elemente korupcije, a među ovim prijavama je dvoje lekara sa Odeljenja za zdravstvenu zaštitu žena Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, navodi se u tekstu u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije.
Međutim, priča se tu ne završava. Još tri pacijentkinje koje su se lečile na ovom odeljenju su precizirale da su za uslugu uklanjanja kondiloma bile upućena na privatnu ordinaciju, kod iste lekarke kod koje su se lečile i u Studentskoj poliklinici. One su želele da ostanu anonimne, a jedna je u razgovoru opisala situaciju:
“Kada sam otišla na pregled, lekarka mi je rekla da imam dvadesetak kondiloma, da su sada u ranoj fazi i da su bezopasni, kao i da, citiram, ako ih ne spalim, za neko vreme ću moći da ih berem kao travu, da spremim 25. 000 koliko je intervencija zajedno sa anesteziologom koji dolazi sa druge klinike i da dođem na njenu privatnu kliniku. Kada sam je pitala da me informiše o načinima lečenja, rekla je da se samo laserom mogu odstraniti.”
U razgovoru sa još jednom devojkom novinari su saznali da usluga uklanjanja kondiloma nije jedina zbog koje su pacijentkinje sa ovog odeljenja Studentske poliklinike upućene u privatnu praksu.
“Otišla sam na rutinski ginekološi pregled u Studentsku polikliniku gde mi je doktorka preporučila da uradim PAPA test i kolposkopiju i rekla mi da se to radi privatno. Rekla je da ona može da mi izvrši preglede u privatnoj klinici u kojoj radi i počela je da mi nabraja termine u kojima može da mi zakaže pregled. Izašla sam sva uplašena iz njene ordinacije i pozvala mamu koja mi je rekla da je više puta radila te testove i da sve to može besplatno da se uradi. Tako da sam otišla u svoj rodni grad i uradila testove tamo.”
Pretražujući forume, novinari su pronašli anonimna svedočenja drugih pacijentkinja koja potvrđuju ovu priču. Na forumima ana.rs i doktor.rs, u okviru teme o uklanjanju kondiloma, još tri osobe su napisale da su imale identična iskustva na ovom odeljenju.
Da bi proverili koje se metode koriste za uklanjanje kondiloma, kao i cene tretmana, novinari su posetili četiri bolnice i od tri ustanove su dobili odgovore.
"U svakoj od bolnica smo dobili informaciju da je usluga besplatna uz 'zeleni uput', ukoliko se vrši uklanjanje radio talasima ili termokauterizacijom. U Ginekološko-akušerskoj klinici 'Narodni front' osim radio talasima, kondilomi se mogu ukloniti i laserom, međutim, ova usluga se plaća. Na dobijanje usluge se čeka onoliko koliko je potrebno uraditi testove i sačekati razultate, što je u proseku deset dana, osim u KBC 'Dragiša Mišović' gde se pregled zakazuje mesec dana u napred".
Pacijenti često nisu upoznati sa činjenicom da slanje u privatnu ordinaciju zbog usluge koja može da se dobije i u državnoj ustanovi predstavlja jedan od oblika korupcije u zdravstvu.
Devojke koje su podelile svoja iskustva su rekle kako su bile previše uplašene nakon saznanja da sa njima nešto nije u redu i da su odmah počele da razmišljaju na koji način da skupe novac za tu intervenciju.
S obzirom na činjenicu da su u pitanju bile studentkinje, novac su morale da zatraže od roditelja od kojih su dobile informacije da se takve usluge mogu dobiti i u državnim zdravstvenim ustanovama.
Lekar državne institucije pacijenta može uputiti na privatnu ordinaciju u slučaju da državna instutucija ne pruža uslugu koja je pacijentu potrebna.
To je u praksi retkost, obzirom da zdravstveno osiguranje pokriva skoro sve poznate intervencije i analize.
Ipak, najčešće se dešava da pacijent “mora” da čeka na intervenciju (uključuje se na listu čekanja), stoga ga doktor naknadno obaveštava da tu intervenciju može da obavi kod njega u privatnoj praksi, u kratkom roku i za određenu cenu.
Na Pravnom fakultetu u Beogradu kažu da ovakvi slučajevi sadrže elemente krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Ukratko, doktor koristi svoj položaj državnog lekara kako bi sebi pribavio protiv pravnu korist tako što naplaćuje uslugu koju je pacijent već platio kroz obavezno zdravstveno osiguranje.
Iz Odeljenja za zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja novinarima je rečeno da se svake godine vrše kontrole rada lekara u privatnoj praksi kako bi se utvrdilo da li se poštuju zakonske procedure.
Međutim, na pitanje na koji način se vrši kontola njihovog rada dobili su informaciju da Republička zdravstvena inspekcija vrši redovne kontrole rada lekara u dopunskom radu kako u državnoj tako i u privatnoj zdravstvenoj ustanovi i da je to sve što je potrebno da se zna.
Zdravstvenoj inspekciji se može prijaviti i korupcija u zdravstvu.
Oni su nadležni da istraže slučajeve upućivanja na privatnu praksu ukoliko dobiju prijavu od nekog pacijenta, obzirom da je to jedan od vidova korupcije.
Odgovore na pitanja na koji način zdravstveni inspektori proveravaju navode u prijavi pacijenata, da li su imali pritužbe na Studentsku polikliniku i da li je pokrenut postupak protiv nekog od lekara, autori teksta čekaju od 24. maja 2013.
Inače, građani Srbije od danas će korupciju u zdravstvu moći da prijave putem SMS poruke, na broj telefona 061 24 444 24, po ceni standardne poruke, najavljeno je na konferenciji za novinare.
(MONDO)
Za deset dana, koliko je na sajtu bilo moguće ocenjivati rad lekara, građani su prijavili 16 lekara sa teritorije Srbije tokom čijeg rada su uočili elemente korupcije, a među ovim prijavama je dvoje lekara sa Odeljenja za zdravstvenu zaštitu žena Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, navodi se u tekstu u okviru projekta Mladi novinari u borbi protiv korupcije.
Međutim, priča se tu ne završava. Još tri pacijentkinje koje su se lečile na ovom odeljenju su precizirale da su za uslugu uklanjanja kondiloma bile upućena na privatnu ordinaciju, kod iste lekarke kod koje su se lečile i u Studentskoj poliklinici. One su želele da ostanu anonimne, a jedna je u razgovoru opisala situaciju:
“Kada sam otišla na pregled, lekarka mi je rekla da imam dvadesetak kondiloma, da su sada u ranoj fazi i da su bezopasni, kao i da, citiram, ako ih ne spalim, za neko vreme ću moći da ih berem kao travu, da spremim 25. 000 koliko je intervencija zajedno sa anesteziologom koji dolazi sa druge klinike i da dođem na njenu privatnu kliniku. Kada sam je pitala da me informiše o načinima lečenja, rekla je da se samo laserom mogu odstraniti.”
U razgovoru sa još jednom devojkom novinari su saznali da usluga uklanjanja kondiloma nije jedina zbog koje su pacijentkinje sa ovog odeljenja Studentske poliklinike upućene u privatnu praksu.
“Otišla sam na rutinski ginekološi pregled u Studentsku polikliniku gde mi je doktorka preporučila da uradim PAPA test i kolposkopiju i rekla mi da se to radi privatno. Rekla je da ona može da mi izvrši preglede u privatnoj klinici u kojoj radi i počela je da mi nabraja termine u kojima može da mi zakaže pregled. Izašla sam sva uplašena iz njene ordinacije i pozvala mamu koja mi je rekla da je više puta radila te testove i da sve to može besplatno da se uradi. Tako da sam otišla u svoj rodni grad i uradila testove tamo.”
Pretražujući forume, novinari su pronašli anonimna svedočenja drugih pacijentkinja koja potvrđuju ovu priču. Na forumima ana.rs i doktor.rs, u okviru teme o uklanjanju kondiloma, još tri osobe su napisale da su imale identična iskustva na ovom odeljenju.
Da bi proverili koje se metode koriste za uklanjanje kondiloma, kao i cene tretmana, novinari su posetili četiri bolnice i od tri ustanove su dobili odgovore.
"U svakoj od bolnica smo dobili informaciju da je usluga besplatna uz 'zeleni uput', ukoliko se vrši uklanjanje radio talasima ili termokauterizacijom. U Ginekološko-akušerskoj klinici 'Narodni front' osim radio talasima, kondilomi se mogu ukloniti i laserom, međutim, ova usluga se plaća. Na dobijanje usluge se čeka onoliko koliko je potrebno uraditi testove i sačekati razultate, što je u proseku deset dana, osim u KBC 'Dragiša Mišović' gde se pregled zakazuje mesec dana u napred".
Pacijenti često nisu upoznati sa činjenicom da slanje u privatnu ordinaciju zbog usluge koja može da se dobije i u državnoj ustanovi predstavlja jedan od oblika korupcije u zdravstvu.
Devojke koje su podelile svoja iskustva su rekle kako su bile previše uplašene nakon saznanja da sa njima nešto nije u redu i da su odmah počele da razmišljaju na koji način da skupe novac za tu intervenciju.
S obzirom na činjenicu da su u pitanju bile studentkinje, novac su morale da zatraže od roditelja od kojih su dobile informacije da se takve usluge mogu dobiti i u državnim zdravstvenim ustanovama.
Lekar državne institucije pacijenta može uputiti na privatnu ordinaciju u slučaju da državna instutucija ne pruža uslugu koja je pacijentu potrebna.
To je u praksi retkost, obzirom da zdravstveno osiguranje pokriva skoro sve poznate intervencije i analize.
Ipak, najčešće se dešava da pacijent “mora” da čeka na intervenciju (uključuje se na listu čekanja), stoga ga doktor naknadno obaveštava da tu intervenciju može da obavi kod njega u privatnoj praksi, u kratkom roku i za određenu cenu.
Na Pravnom fakultetu u Beogradu kažu da ovakvi slučajevi sadrže elemente krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Ukratko, doktor koristi svoj položaj državnog lekara kako bi sebi pribavio protiv pravnu korist tako što naplaćuje uslugu koju je pacijent već platio kroz obavezno zdravstveno osiguranje.
Iz Odeljenja za zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja novinarima je rečeno da se svake godine vrše kontrole rada lekara u privatnoj praksi kako bi se utvrdilo da li se poštuju zakonske procedure.
Međutim, na pitanje na koji način se vrši kontola njihovog rada dobili su informaciju da Republička zdravstvena inspekcija vrši redovne kontrole rada lekara u dopunskom radu kako u državnoj tako i u privatnoj zdravstvenoj ustanovi i da je to sve što je potrebno da se zna.
Zdravstvenoj inspekciji se može prijaviti i korupcija u zdravstvu.
Oni su nadležni da istraže slučajeve upućivanja na privatnu praksu ukoliko dobiju prijavu od nekog pacijenta, obzirom da je to jedan od vidova korupcije.
Odgovore na pitanja na koji način zdravstveni inspektori proveravaju navode u prijavi pacijenata, da li su imali pritužbe na Studentsku polikliniku i da li je pokrenut postupak protiv nekog od lekara, autori teksta čekaju od 24. maja 2013.
Inače, građani Srbije od danas će korupciju u zdravstvu moći da prijave putem SMS poruke, na broj telefona 061 24 444 24, po ceni standardne poruke, najavljeno je na konferenciji za novinare.
(MONDO)
