Desetine hiljada Iranaca izašlo je na ulice Teherana da bi proslavili pobedu umerenog reformiste Hasana Rohanija na predsedničkim izborima, koji je ocenio da je njegov izbor pobeda napretka nad ekstremizmom.
Građani su sinoć nosili slike Rohanija (64) i uzvikivali proreformske parole. Mnogi su bili obučeni u ljubičasto, što je bila boja zastupljena u Rohanijevoj kampanji, ili zeleno, što je boja reformističkog pokreta.
U prvom obraćanju po proglašenju za pobednika, Rohani je pozvao je svetske sile da se prema njegovoj zemlji ophode s uvažavanjem i poštovanjem njenih demokratskih prava, kako bi i Islamska Republika isto tako poštovala njih.
"Otvorena je nova mogućnost, a države koje posreduju u uspostavljanju demokratije i otvorenog dijaloga, trebalo bi da se obraćaju iranskom narodu s uvažavanjem i prihvatanjem prava Islamske Republike", rekao je Rohani i dodao da će, u tom slučaju, dobiti i prikladan odgovor, preneo je AFP.
Na iznenađenje javnosti, umereni reformista Hasan Rohani pobedio je na predsedničkim izborima u Iranu, na kojima je dobio nešto više od 50 odsto glasova, čime je izbegnut drugi krug glasanja.
"Ova pobeda je pobeda mudrosti, skromnosti i zrelosti... nad ekstremizmom", kazao je Rohani.
Rohani, glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja, od 2003. do 2005. godine, koji je ostvario dobru komunikaciju sa svetskim silama, osvojio je 18,6 miliona ili 50,68 odsto glasova.
On je obećao da "nema predaje" pred zahtevima Zapada u pregovorima o iranskom nuklearnom programu, ali i da će pristup njima biti konstruktivniji i manje avanturistički.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, čestitao je na svom sajtu Rohaniju i pozvao narod da sarađuje s njim.
Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun čestitao je Rohaniju na pobedi i pozvao Iran da preuzme "konstruktivnu ulogu" u regionalnim i međunarodnim pitanjima.
Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele je ocenio da izbor Rohanija pokazuje da se u Iranu glasalo za reforme i "konstruktivnu spoljnu politiku".
Na Rohanijevu pobedu reagovala je Francuska, saopštivši da je "spremna da sarađuje" s njim.
"Očekivanja međunarodne zajednice u vezi s Iranom su značajna, naročito kad je reč o nuklearnom programu i umešanosti u dešavanja u Siriji", saopštio je šef francuske diplomatije Loran Fabijus.
Velika Britanija je pozvala novog iranskog predsednika da izvede Islamsku Republiku "na novi kurs".
"Pozivamo (Rohanija) da iskoristi šansu da izvede Iran na novi put budućnosti, kada je reč o međunarodnoj brizi zbog iranskog nuklearnog programa, unapređujući konstruktivne veze sa međunarodnom zajednicom i uz poboljšanje situacije na političkom i polju zaštite ljudskih prava", rekao je portparol Forin ofisa.
Sjedinjene Američke Države saopštile su da se pripremaju da direktno uključe Iran u rešenje pitanja nuklearnog programa te zemlje i da bi takvo angažovanje imalo za cilj postizanje "diplomatskog rešenja koje će u potpunosti otkloniti zabrinutost međunarodne zajednice" zbog tog pitanja.
Bela kuća, takođe, poštuje volju iranskog naroda i čestita mu na učešću u glasanju i "hrabrosti što su dozvolili da se njihov glas čuje".
U saopštenju se navodi i da je, uprkos tome što izbori nisu bili u potpunosti transparentni, uprkos cenzurisanju medija, Interneta i SMS poruka, kao i ograničavanja slobode izražavanja i okupljanja, "iranski narod odlučio da odredi svoju budućnost".
Na izbor iranskog predsednika reagovao je i Izrael, saopštivši da o nuklearnom programu te zemlje odlučuje vrhovni vođa ajatolah Al Hamnei, a ne predsednik.
"Iran mora da ispuni zahteve međunarodne zajednice, zaustavi nuklearni program, kao i širenje terorizma u svetu", navodi se u saopštenju izraelskog Ministarstva spoljnih poslova.
Proglašavajući Rohanijevu pobedu, ministar unutrašnjih poslova Irana Mohamed Mostafa Nadžar rekao je da je na izborima glasalo 72 odsto od 50 miliona Iranaca sa pravom glasa.
Rohani je sve vreme imao ubedljivu prednost u odnosu na ostalih pet kandidata.
Gradonačelnik Teherana Mohamad Baker Kalibaf je na drugom mestu sa 15,18 odsto glasova. Svi ostali kandidati - bivši komandant Revolucionarne garde Mohsen Rezaj, glavni nuklearni pregovarač Irana Saed Džalil, Ali Akbar Velajati i Mohamad Garazi, imaju manje od 12 odsto glasova.
Odlazeći predsednik Mahmud Ahmadinežad nije mogao da se kandiduje pošto je na toj funkciji proveo dva uzastopna mandata, što je maksimum koji propisuje ustav.
(Tanjug, foto: Beta/AP, Ebrahim Noroozi)
U prvom obraćanju po proglašenju za pobednika, Rohani je pozvao je svetske sile da se prema njegovoj zemlji ophode s uvažavanjem i poštovanjem njenih demokratskih prava, kako bi i Islamska Republika isto tako poštovala njih.
"Otvorena je nova mogućnost, a države koje posreduju u uspostavljanju demokratije i otvorenog dijaloga, trebalo bi da se obraćaju iranskom narodu s uvažavanjem i prihvatanjem prava Islamske Republike", rekao je Rohani i dodao da će, u tom slučaju, dobiti i prikladan odgovor, preneo je AFP.
Na iznenađenje javnosti, umereni reformista Hasan Rohani pobedio je na predsedničkim izborima u Iranu, na kojima je dobio nešto više od 50 odsto glasova, čime je izbegnut drugi krug glasanja.
"Ova pobeda je pobeda mudrosti, skromnosti i zrelosti... nad ekstremizmom", kazao je Rohani.
Rohani, glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja, od 2003. do 2005. godine, koji je ostvario dobru komunikaciju sa svetskim silama, osvojio je 18,6 miliona ili 50,68 odsto glasova.
On je obećao da "nema predaje" pred zahtevima Zapada u pregovorima o iranskom nuklearnom programu, ali i da će pristup njima biti konstruktivniji i manje avanturistički.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, čestitao je na svom sajtu Rohaniju i pozvao narod da sarađuje s njim.
Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun čestitao je Rohaniju na pobedi i pozvao Iran da preuzme "konstruktivnu ulogu" u regionalnim i međunarodnim pitanjima.
Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele je ocenio da izbor Rohanija pokazuje da se u Iranu glasalo za reforme i "konstruktivnu spoljnu politiku".
Na Rohanijevu pobedu reagovala je Francuska, saopštivši da je "spremna da sarađuje" s njim.
"Očekivanja međunarodne zajednice u vezi s Iranom su značajna, naročito kad je reč o nuklearnom programu i umešanosti u dešavanja u Siriji", saopštio je šef francuske diplomatije Loran Fabijus.
Velika Britanija je pozvala novog iranskog predsednika da izvede Islamsku Republiku "na novi kurs".
"Pozivamo (Rohanija) da iskoristi šansu da izvede Iran na novi put budućnosti, kada je reč o međunarodnoj brizi zbog iranskog nuklearnog programa, unapređujući konstruktivne veze sa međunarodnom zajednicom i uz poboljšanje situacije na političkom i polju zaštite ljudskih prava", rekao je portparol Forin ofisa.
Sjedinjene Američke Države saopštile su da se pripremaju da direktno uključe Iran u rešenje pitanja nuklearnog programa te zemlje i da bi takvo angažovanje imalo za cilj postizanje "diplomatskog rešenja koje će u potpunosti otkloniti zabrinutost međunarodne zajednice" zbog tog pitanja.
Bela kuća, takođe, poštuje volju iranskog naroda i čestita mu na učešću u glasanju i "hrabrosti što su dozvolili da se njihov glas čuje".
U saopštenju se navodi i da je, uprkos tome što izbori nisu bili u potpunosti transparentni, uprkos cenzurisanju medija, Interneta i SMS poruka, kao i ograničavanja slobode izražavanja i okupljanja, "iranski narod odlučio da odredi svoju budućnost".
Na izbor iranskog predsednika reagovao je i Izrael, saopštivši da o nuklearnom programu te zemlje odlučuje vrhovni vođa ajatolah Al Hamnei, a ne predsednik.
"Iran mora da ispuni zahteve međunarodne zajednice, zaustavi nuklearni program, kao i širenje terorizma u svetu", navodi se u saopštenju izraelskog Ministarstva spoljnih poslova.
Proglašavajući Rohanijevu pobedu, ministar unutrašnjih poslova Irana Mohamed Mostafa Nadžar rekao je da je na izborima glasalo 72 odsto od 50 miliona Iranaca sa pravom glasa.
Rohani je sve vreme imao ubedljivu prednost u odnosu na ostalih pet kandidata.
Gradonačelnik Teherana Mohamad Baker Kalibaf je na drugom mestu sa 15,18 odsto glasova. Svi ostali kandidati - bivši komandant Revolucionarne garde Mohsen Rezaj, glavni nuklearni pregovarač Irana Saed Džalil, Ali Akbar Velajati i Mohamad Garazi, imaju manje od 12 odsto glasova.
Odlazeći predsednik Mahmud Ahmadinežad nije mogao da se kandiduje pošto je na toj funkciji proveo dva uzastopna mandata, što je maksimum koji propisuje ustav.
(Tanjug, foto: Beta/AP, Ebrahim Noroozi)
