Mnoge devojke sa severa Albanije se udaju za muškarce u selima Srbije, a ti brakovi ponekad su paravan za trgovinu ljudima.
Na to je danas upozorila Brikena Puka, direktorka albanske nevladine organizacije Vatra koja se bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima.
Puka je zajedno s predstavnicima Kancelarije nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima Albanije, Državne socijalne službe i Generalnog direktorata policije, koji čine albanski nacionalni mehanizam za identifikaciju i zbrinjavanje žrtava trgovine ljudima, nedavno posetila Srbiju.
U intervjuu za portal nevladine organizacije Atina iz Beograda, Puka je rekla da im je upravo ta nevladina organizacija sa kojom sarađuje od 2011. "ukazala na jedan slučaj prinudnog braka između albanske devojke i srpskog muškarca", dodajući da je "maloletna devojka bila prisilno prodata i udata u jednom gradu u Srbiji".
"Mnoge devojke iz severne Albanije se udaju za muškarce koji žive u ruralnim delovima Srbije. To nije uvek nužno vezano za trgovinu ljudima, ali postoje slučajevi u kojima se ovim ženama trguje. Ove devojke nastavljaju sa životom u novoj porodici i mnoge Albanke se udaju za srpske muškarce. Policiji je vrlo je teško da razlikuje normalan i prinudni ili lažni brak od trgovine ljudima, naročito kada su svi papiri ispravni", navela je Puka.
Prema njenim rečima, Albanija, kao zemlja porekla trgovine ljudima, kako je kvalifikovana u izveštaju o trgovini ljudima američkog Stejt departmenta, ima najveći problem sa unutrašnjom trgovinom ljudima.
"Prema statistikama odnos između unutrašnje i spoljašnje trgovine ljudima je 70 prema 30 odsto. Najzastupljeniji oblici eksploatacije su seksualna eksploatacija, prinudno prosjačenje, prinudni rad I primoravanje na vršenje krivičnih dela", rekla je Puka.
Ona je iznela podatak da su u 2012. godini u Albaniji identifikovane 92 žrtve trgovine ljudima, mahom iz porodica sa ekonomskim problemima i niskim nivoom obrazovanja, a glavne destinacije te trgovine su Švajcarska, Nemačka, Švedska, Italija, Grčka, Kosovo i Srbija.
Puka je rekla i da u Albaniji postoje četiri skloništa za žrtve trgovine ljudima, jedno je državni prihvatni centar, a ostala tri vode nevladine organizacije koje pružaju dugoročne usluge reintegracije žrtvama.
Članovi albanskog nacionalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima u Srbiji su razgovarali s predstavnicima više organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom žrtava trgovine ljudima, kao što su Centar za intergraciju mladih, NVO Astra, Autonomni ženski centar, kao i sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ).
Prema rečima direktorke albanske nevladine organizacije Vatra, jedan od ciljeva studijske posete Srbiji bio je razmena iskustva i dobrih praksi između institucija i organizacija civilnog društva iz Albanije i Srbije.
