Hrast na trasi autoputa Beograd-Preljina nije pod zaštitom države, a ima "vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja koje vodi ka kraju njegovog životnog veka",saopštilo Ministarstvo energetike
U pitanju je odgovor Ministarstva energetike poslaniku "Zelenih Srbije" Ivanu Kariću, koji ne odustaje od namere da sačuva stablo staro oko 600 godina.
Karić je, u poslaničkom pitanju upućenom resornom ministarstvu, pitao da li hrast sa zapisom ima status zaštićenog prirodnog dobra i ukoliko ne uživa takav status zašto se ne zaštiti kao prirodno dobro.
Ministarstvo energetike, u pisanom odgovoru koje je stiglo u Skupštinu, navelo je da na osnovu utvrđenog stanja i izvršene procene mogućnosti pokretanja postupka za zaštitu, Zavod za zaštitu prirode je konstatovao da nema zakonske osnove da se stablo hrasta u Savincu stavi pod zaštitu.
U odgovoru koji je potpisala ministarka Zorana Mihajlović, između ostalog, se navodi da se to drvo ne nalazi u Registru zaštićenih prirodnih dobara, da nema takav status i da nikada nije stavljeno pod zakonsku zaštitu.
Ministarstvo je, u detaljnom objašnjenu, navelo da je "hrast u Savincu stablo velike starosti i impozantnih dimenzija, a da je uočljivo da ima vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja i da se nalazi u završnoj fazi razvoja, koja vodi ka kraju njegovog životnog veka".
Takođe, stablo ima dosta suvih grana i centralni deo krošnje je suv, a prema stručnom iskustvu kod stabla te starosti unutrašnja trulež je intenzivnija nego što se vidi spolja, precizirali su iz Ministarstva.
Stablu u takvom stanju, navodi se, teško je pomoći primenom bilo kakvih aktivnih mera sanacije i zaštite, a najčešća mera koja se koristi u tim situacijama je uklanjanje suvih grana, što dovodi do toga da se izgled stabla bitno menja, gubi njegova izvornost i reprezentativnost.
Sa druge strane, upravo krošnja i izgled stabla predstavlja osnovne kriterijume za vrednovanje prirodnog dobra i eventualno predlaganje za zaštitu.
Ministarstvo ukazuje da je stari hrast ujedno i zapis, a da su zapisi "sveta stabla" u narodu, gde postoji običaj da se ne smeju seći grane i na bilo koji drugi način uticati na njegov rast i razvoj.
Kod takvih stabala bilo kakvo sečenje grana je otežano, odnosno onemogućeno, kažu u Ministarstvu.
S druge strane, narodni običaji i religijsko verovanje o zapisima predstavljaju osnov za očuvanje takvih stabala čak i kada nisu pod zakonskom zaštitom, piše u odgovoru.
U Srbiji je zaštićeno 20-ak hrastova koji predstavljaju impozantne jedinstvene i rerezentativne primerke te vrste, a kao najbolji primer izdvaja se hrast u Ranilovića lugu.
Ministarstvo zaključuje da je građevinskim i zemljanim radovima za pripremu trase autoputa neposredna okolina stabla potpuno modelirana ne samo površinski, već i u dubinu koliko zahteva konstrukcija budućeg puta, tako da se stablo nalazi kao na ostrvu, a pojedini koreni su vidljivi na površini.
