Grupa građana Srbije organizovala se putem Facebooka, prikupila pomoć za azilante koji borave u našoj zemlji i lično im dostavila pomoć. Evo kako je sve izgledalo...
Oni su dokazali da u Srbiji ima ljudi koje još može da pogodi ljudska nesreća i koji ne čekaju da neko drugi reši problem - sami su se organizovali, skupili pomoć za azilante i proteklog vikenda im je lično dostavili.
Jedan od učesnika akcije za MONDO priča šta ih je dočekalo u Bogovađi i Vračevićima i u kakvim uslovima žive izbegli iz Sirije, Nigerije, Somalije, Eritreje, a Srbija im je, silom prilika, za sada jedina i ne baš gostoljubiva druga kuća.
Sve je krenulo preko akcije na Facebooku koju je pokrenula organizacija "Nevidljivi ljudi".
Dok su se po Srbiji organizovali protesti protiv azilanata i sve "mirisalo" na njihov mogući linč, grupa Beograđana je u klubu "Ilegalac" u ulici Đure Jakšića skupljala odeću i obuću za azilante. Pomoć je dopremana i iz Novog Sada, Valjeva i drugih gradova u Srbiji.
Njih dvadesetak u šest automobila punih prikupljene pomoći uputili su se u avanturu koja nikog nije mogla da ostavi ravnodušnom, priča za MONDO jedan od "akcijaša" Vlada Ćalić.
U Bogovađi sve vrvi od azilanata i potpuno neverovatno deluje prvi susret s tim mestom - pošto na ulicama gotovo i da nema lokalnog stanovništva.
Predstavnica Grupe građana Nevidljivi ljudi Milka Damjanović za MONDO kaže da je oduševljena odzivom Beograđana koji su učestvovali u akciji i da je u vrlo kratkom roku skupljeno 80 pari zimskih cipela, koje su u veoma dobrom stanju. Bilo je donatora koji su odjednom izdvojili velike količine zimske garderobe, a sve su bili građani, a ne firme. Oduševilo je, kaže, kada je u klub Ilegalac ušetala baka i poslala ugroženima dva šala.
Tu su u bivšem dečjem odmaralištu smešteni azilanti, među kojima prevashodno žene i deca.
Neki su došli preko Grčke, neki izbačeni iz evropskih zemalja pa su tu vraćeni jer su u izbegli preko Srbije. Ti koji su stigli sa Zapada na kom su proveli neko vreme, od drugih se razlikuju po izgledu - imaju obuću i odeću koja pristojno izgleda.
Većina je, ipak u ritama, u papučama, japankama ili bušnim cipelama.
Kada je stigla pomoć, morala je da se primeni stroga organizacija, jer je većina pohrlila da što pre nešto dobije, pa je pretila da izbije tuča. Zato su sve stvari odnete u magacin, a raspodela naknadno obavljena.
Dok je u Bogovađi humanitarna situacija nešto bolja, U Vračevićima ih je sačekao pravi šok.
Tamo su u tri kuće, u potpuno nehumanim uslovima, smešteni azilanti koji su do nedavno izbezumljeno lutali po šumama oko Bogovađe, a sada su zatvoreni u malim sobama i u ta tri objekta. Njih 170!
"Ti ljudi idu okolo u japankama i papučama. Nekakva pomoć kao što se vidi stiže, ali je problem distribucija. Pogled na njih koji hodaju po snegu u japankama je još i manje strašan od njihovih priča", navodi Ćalić.
Nemaju nikakvu zdravstvenu ili pravnu zaštitu, ne znaju svoja prava i mnogo ih ne zna nijedan evropski jezik. Mnogo ih je i bolesno ili su u zatvorima, a za neki dan će ih prebaciti u Sjenicu i Tutin gde su temperature zimi mnogo niže", upozorava Ćalić.
Ti azilanti, u Vračevićima, za sebe kažu da im je sada bolje nego kada su bili u "džangl" (džungli, to jest šumi oko Bogovađe), ali im je problem to što iz straha da će ih prebiti neko od lokalnog stanovništva, iz kuća u koje su smešteni gotovo nikada ne izlaze.
U objektima nema vode, u jednoj od kuća nema grejanja, a imaju samo jedan obezbeđen obrok dnevno. Kada smo im dali čokoladice, razgrabili su ih, kaže Ćalić.
U Srbiji je u međuvremenu pokrenuta još jedna inicijativa za pomoć azilantima. U subotu se u Beogradu organizuje humanitarni rege koncert benda FC Apatride, a ulaznice su ćebad, zimska odeća ili obuća. Mesto okupljanja - klub Sioux u Skadarliji, u subotu 7. decembra.
Pri tom, engleski jezik gotovo da niko ne govori, pa je i komunikacija s njima otežana.
I dok izbegli iz Nigerije ili Somalije deluju potpuno izgubljeno u vremenu i prostoru, tu smešteni Sirijci su potpuno druga priča.
Među njima su i fakultetski obrazovani ljudi koji su vrlo svesni situacije u kojoj se nalaze i reaguju potpuno trezveno.
Kulturni su, gostoljubivi i zahvalni. Tako su i svoje goste koji su im doneli pomoć odveli na kafu u sobičak veličine tri sa tri metra, dupke popunjen krevetima na sprat...
Ćalić posle svega kaže da su na njega najjači utisak ostavili Sirijci koji su jedan po jedan prilazili svim Beograđanima koji su doneli pomoć i ponaosob im se zahvaljivali.
Tužna scena koja ga je "pomerila s mesta" bilo je i lice Nigerijca koji konstantno plače i traži da ga vrate kući.
Neće zaboraviti ni devojku koja po snegu ide u japankama, ali ne plače...
