Ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Ivan Tasovac izjavio je da nacionalne penzije u kulturi ove godine neće biti dodeljene jer su se "pretvorile u ruglo i ismevanje".
On je dodao da je svestan da će odlukom da se ne dodeljuju nove nacionalne penzije neki ljudi koji su kulturu zaista zadužili biti oštećeni, ali kaže da "ova agonija mora da se prekine".
"Prilikom dosadašnje dodele penzija pokazalo se da nije najveći greh samo to što su penzije dobijali ljudi koji su bliski političkim strankama, već što se na taj način izbrisala granica između kulture i estrade, između smisla i besmisla", rekao je on.
Na pitanje šta namerava da uradi sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti Tasovac je poručio: "Ako je neko očekivao informacije od mene o građevinskim radovima, Ministarstvo se time neće baviti, jer kada država uđe u tu vrstu poslova, korupcija postaje neizbežna i posle toga imamo nešto bogatije ljude u Ministarstvu, a naši muzeji su i dalje zatvoreni, čekajući novu garnituru političara koji će da se okoristi".
"Neophodno je pre svega da oba muzeja ojačaju kao institucije tako da mogu da odgovorno sprovedu ozbiljni graditeljski poduhvat kao što je rekonstrukcija. Da su muzeji bili jake institucije, ne bismo već više od deceniju pričali o mešanju maltera umesto o njihovim kolekcijama i programima", rekao je ministar.
Na pitanje kako vidi ulogu Nacionalnog saveta u sprovođenju kulturne politike, Tasovac smatra da je uloga Saveta u kome sede afirmisani autori i kulturni poslenici koji imaju uvid u celinu problema da "ponudi predloge o tački kulturnog konsenzusa, koja bi postala neka vrsta osnovnog jezika naše kulture".
"Svestan sam da od Saveta tražim mnogo, možda čak i više nego od ostalih. To je i bio razlog zašto sam reagovao oštro kada je Savet od svih svojih zadataka prioritet dao sopstvenom materijalnom statusu, čime su neki od njegovih, ako ne najuticajnijih, a ono najglasnijih članova pokazali ogroman egoizam i nekompetenciju", rekao je Tasovac aludirajući na pitanje "apanaža" Saveta za kulturu koje je izazvalo burno reagovanje kako Saveta tako i skupštinskog Odbora za kulturu.
Komentarišući stalne probleme finansiranja nekih međunarodnih festivala poput Bitefa i Bemusa, Tasovac je rekao da je problem isti: "znamo li mi uopšte koliko imamo festivala kulture u Srbiji i ko su njihovi osnivači?"
"Pokušajmo sve te festivale sa njihovim zahtevima Ministarstvu da isporučimo mnogo bogatijoj zemlji od Srbije i ona će bankrotirati", rekao je Tasovac i dodao da "srpska kultura, nažalost, za većinu naših festivala nema interesa jer oni i nisu kultura".
"Ali kada me pitate konkretno za Bitef i Bemus, hade da budemo pošteni i da se pitamo da li su ti festivali doživeli svoje vrhunce dovodeći skupe predstave i izvođače. Nisu, nego zato što su imali blistave ideje i umeće da ih realizuju. Ponavljam, uvek će nam nedostajati novca za sjajne ideje, ali nema tog novca koji se da zakrpiti nedostatak ideja", rekao je on.
Povodom izbora rukovodioca institucija kulture, Tasovac je rekao je strategija bila "da podignemo zavesu sa stanja u srpskoj kulturi, o kojoj mnogi i danas misle da bi cvetala samo da je više para i ministarske empatije".
"Kako drugačije pokazati da većina upravnih odbora nije u stanju da izvede regularan, pošten i transparentan izbor operativnog direktora ili upravnika svoje institucije, koji će biti u njenom i intreresu građana - kako drugačje nego da im date šansu da to urade?"
"Da smo odmah išli sa smenama u upravnim odborima, za koje se deo javnosti zalagao, teško bi bilo ubediti one koji bi ih zamenili da su tu došli zbog naše vere da mogu da sprovedu takav postupak. Svi bi mislili da su ih tu namestile stranke i tako bi se i ponašali. Ovako, sasvim je jasno da većina upravnih odvora nije sprovela konkurs na zakonit i kvalitetan način. Ministarstvo će narednih dana povući adekvatne i odlučne poteze u skladu sa tim saznanjem", poručio je Tasovac.
Osvrnuvši se na planirano obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata, Tasovac je rekao da će se, ako obeležavanje Pvog svetskog rada započne u istom duhu i izvođenju kao i Milanski edikt, "u malom ponoviti Prvi svetski rat".
On smatra da je potrebno da nastupimo ne samo sa istinom, nego sa istinom koja se može dokumentovati.
"Zato sam uveren da ćemo mnogo više postići angažovanjem i ekonomičnom i pametnom eksploatacijom arhiva i nauke, nego grandioznim predstavama i megaprojektima koji na kraju služe samo onima koji su uklljučeni u njihovo izvođenje, ali ne i državi i onima koji to treba da vide", rekao je on.
Referisanje na događaje od pre jednog veka biće nam od velike pomoći u procesu sagledavanja razvoja srpske kulture i srpskog društva upopšte. Ono što bude korisno jednoj neagresivnoj civilizovanoj Srbiji, koja trazi svoje mesto u svetu, biće korisno i za njenu sliku u inostranstvu, zaključio je Tasovac.
