Poslednji dan najpoznatijeg srpskog muzičkog festivala, Država EXIT otvorila je svoje "granice" desetinama hiljada posetilaca. Stanovnici famoznog kampa uglavnom su dolazili mokri od oproštajnog brčkanja u reci, preplanuli i puni utisaka.
Poslednji dan najpoznatijeg srpskog muzičkog festivala, Država EXIT otvorila je svoje "granice" desetinama hiljada posetilaca. Stanovnici famoznog kampa uglavnom su dolazili mokri od oproštajnog brčkanja u reci, preplanuli i puni utisaka.Organizacija za ljudska prava "Svi različiti, svi jednaki" priredila je paradu akrobata, plesača i hodača na štulama, naravno uz mnogo šarenih velova i boja za telo. U medjuvremenu je na Main stejdžu počeo nastup beogradskih rokera Van Gogh, koji je navodno izazvao veliko negodovanje ostalih domaćih grupa. Main stejdž je uvek bio rezervisan samo za strane hedlajnere, pa nije jasno kako su Djule i ekipa dobili privilegiju da nastupe na njemu. Da li je u pitanju odustajanje nekog stranog benda u poslednjem času, ili nešto drugo, organizatori nisu saopštili, ali Van Gogh su odradili svoj deo posla kao svetski bend.Prošlogodišnji hit "Kolo" raspalio je atmosferu u publici, koju su sačinjavale oduševljene tinejdžerke i radnici obezbedjenja na pauzi. Djule je silazio sa bine i rukovao se sa fanovima iz prvih redova, "mešajući nam boje kiselinom". Vrhunac nastupa bio je setni hit iz devedesetih "Mama", koji je uz usnu harmoniku zvučao kao pesma iz nekog filma Pedra Almodovara.
Na Fusion stejdžu nastupio je bend Dža Ili Bu, dok je na World music bini bio u toku flamenko performans La Sed Gitana. May Result, predvodjeni pevačem okovanim bodljama čije se lice nije videlo od kose, nastupili su na Explosive stejdžu. Britanski electro sastav Audio Bullys počeo je na Mainu nastup pred relativno malim brojem ljudi, koji se ubrzo povećao.
Iako AB pomalo zvuče kao mešavina The Streets i nečega što biste sami mogli da "smućkate" na kompjuteru, njihov opušteni stil sjajno je zagrejao publiku za veliko finale.
Fusion stejdž ugostio je Negative, dok je na Roots&Flowers bini nastupio Kojot iz Eyesburna sa bendom Martinees.Tradicionalni vatromet od desetak minuta označio je kraj festivala, a početak euforije na Mainu, uz jedan od najuticajnijih američkih hiphop sastava, Wu Tang Clan.
Iako je bilo najavljeno da će nastupiti u originalnoj postavi, prebrojavanje ljudi na bini nam govori da nije tako. WTC su u početku imali problema sa mikrofonima, pa su tokom koncerta iznervirano bacili tri komada.
Počeli su pesmom "WTC ain't nothing to fuck with", i proveli kroz svoj opus u verziji "jedna pesma, maksimum dve strofe". Reperi, preduzimači, glumci i kreatori sjajno su razmenjivali energiju sa publikom, koja je podivljala uz pesmu "C.R.E.A.M". Deo koncerta bio je posvećen Ol Dirty Bastardu, koji je pre nekoliko godina umro od prevelike količine droge. Tako smo čuli i njegove "Got your money" i "Baby I like it raw", uz skandiranje "ODB, ODB". Nakon više od sat vremena, vratili su se na bis hitom "Gravel pit", ali i pesmom "Da Rockwilda", uprkos odsustvu Method Mana i "partnera mu u zločinu" Redmana.
Najverniji fanovi okupirali su "rupu" u ogradi, koja vodi u bekstejdž, a WTC su odmah prišli, počeli da se rukuju i poklanjaju znojnice i marame. U stilu pravih hiphop zvezda, čak su odvojili i nekoliko devojaka iz mase i pustili ih u bekstejdž.
Dance Arena imala je trostruku poslasticu za techno fanove, uz Džona Digvida, Erika Prajdza i Marka Nastića, a oni kojima je bilo do mirnijeg electro zvuka ostali su na Mainu da čuju Pendulum DJ set. Ritam Nereda zatvorio je Fusion, a mnogobrojni DJ stejdževi nudili su za najodmornije "exitovce" program do sedam sati sledećeg jutra.
EXIT 007 pokazao je do sada najimpresivniji nivo organizacije, pa je zaštitni znak – gužva – bio sveden na minimum. Toliko sjajnih izvodjača na jednom mestu navelo je mnoge da se odreknu čak i Rolling Stonesa. State of EXIT zatvorila je svoje granice za ovu godinu, ali jasno je da doživotna počasna državljanstva imaju Britanci.
(Bojana Zimonjić, Petar Stojanović)
