Za proteklih godinu i po dana, otkad je usvojen novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, smanjen je broj bolovanja i zloupotreba odsustvovanja s posla iz medicinskih razloga. Lekari tvrde da sve češće i oni kod kojih postoje medicinski razlozi za odsustvo ne žele da odlaze na bolovanje zbog malih plata ili straha da ne izgube posao.
Za proteklih godinu i po dana, otkad je usvojen novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, smanjen je broj bolovanja i zloupotreba odsustvovanja s posla iz medicinskih razloga. Lekari tvrde da sve češće i oni kod kojih postoje medicinski razlozi za odsustvo ne žele da odlaze na bolovanje zbog malih plata ili straha da ne izgube posao.Primetno je i da zaposleni kod privatnika redje odlaze na bolovanje nego oni koji rade u državnoj firmi, kao i da se u kartone za odsustva duža od 30 dana najčešće upisuju bolesti srca, mišića i zglobova, ali i duševni poremećaji, piše "Politika".
Prema rečima Vladana Ignjatović, načelnika službe za informisanje Zavoda za zdravstveno osiguranje, broj onih koji odlaze na bolovanje smanjen je za 20 do 30 odsto, jer, narodski rečeno, bolovanje više nije isplativo.
Prema njegovim rečima, do donošenja novog zakona bilo je ljudi koji su uzastopno bili na bolovanju i po pet i deset godina, jer su najčešće obavljali posao na crno i tako primali dve zarade. Ostao je zapamćen slučaj da je čovek mesecima bio na bolovanju, navodno, zbog operacije, a nigde nije bilo reza od operacije.
"Postoji u narodu zabluda i predubedjenje da je bolovanje socijalna, a ne zdravstvena kategorija, što nije tačno. Mnogi od njih smatraju da im je plata smanjena, jer su bili na bolovanju, a to je pogrešno ubedjenje, jer kada ne radite vi niste ni zaradili platu. Primenom zakona i rigoroznijim kontrolama situacija je znatno poboljšana i broj zloupotreba je smanjen. U toku protekle godine izdvojili smo nešto više od pet milijardi dinara za naknade i oko dve milijarde za isplate zakašnjenja. Sada naknade ne kasne i isplaćuju se redovno za protekli mesec", dodao je Ignjatović.
U Evropi se od ukupnih sredstava fondova za zdravstveno osiguranje na godišnjem nivou 3,5 odsto odvaja za bolovanja, a u Srbiji se do 2005. godine odvajalo 7,8 odsto (pre 2000. godine i 9,10 odsto).
Primenom novog zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojim su regulisani uslovi i precizirana pravila za dobijanje zdravstvene naknade u periodu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, koji je stupio na snagu 9. decembra 2005. godine, situacija se znatno promenila.
U toku protekle godine za bolovanja je odvojeno šest odsto od ukupnih sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje, u ovoj godini i taj procenat biće smanjen.
"Poznato je da je mnogo njih koristilo bolovanje za obavljanje sezonskih radova, rad na crno itd. Tako, obično u junu u prigradskim opštinama, kada počinje sezona poljskih radova povećan je i broj bolovanja. Bilo je tu različitih zloupotreba. Medjutim, od primene novog zakona, prema kome su uslovi za dobijanje naknade smanjeni na 65 odsto sa ranijih 75 odsto, prema našim podacima, broj zloupotreba se znatno smanjio", navodi predstavnik zavoda.
Prema zakonu, do 30 dana bolovanja naknadu od 65 odsto plaća poslodavac, a za više od 30 dana zdravstveno osiguranje, ali ukoliko firma ne plaća doprinose za zdravstveno osiguranje radnik nema pravo na naknadu za privremenu sprečenost zbog bolesti, naglasio je Ignjatović.
Prema statističkim istraživanjima, razlozi za bolovanje zaposlenih u Srbiji, koje je duže od 30 dana, jesu oboljenja krvotoka (12,7 odsto zaposlenih), bolesti mišićnog, koštanog i zglobnog sistema (11,4 odsto), duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (10,8 odsto), prelomi i iščašenja (devet odsto), tumori (šest odsto), održavanje trudnoće (5,5 odsto) i bolesti nervnog sistema (3,5 odsto).
Zaposleni kod privatnika deset puta manje odlaze na bolovanje nego oni koji rade u društvenoj i državnoj firmi, i zakon tu ostavlja mogućnost da ljudi na posao odlaze i kada su bolesni, odnosno kada nisu u top formi.
Problem s bolovanjima je zapravo mnogo više prisutan, dodaje Ignjatović, kada je reč o kraćim bolovanjima, od pet do 30 dana, koje mora da plati poslodavac, a kod kojih se zloupotrebe ne mogu lako dokazati. Podsećamo, Republički fond za zdravstveno osiguranje plaća bolovanja duža od 30 dana.
Takodje, jedna od novina zakona je i to što sada firma plaća bolovanje zbog povrede na radu koliko god da ona traje.
"E, tu postoje zloupotrebe i pokušaji, ali od firmi, da se takve povrede prikažu kao da nisu zadobijene na poslu, da bi se izbeglo plaćanje naknade. Broj bolovanja smanjen je i reorganizacijom lekarskih komisija, novim pravilima zapošljavanja članova tih komisija. Ranije su to bili lekari koji su dolazili iz zdravstvenih ustanova, a sada su predsednici tih lekarskih komisija stalno zaposleni u Zavodu. Osim toga, lekarske komisije su obavezne da dostavljaju i izveštaje o prirodi svih bolovanja", istakao je Ignjatović.
Dr Dragana Nalić, direktor Doma zdravlja "Voždovac", kaže da se dve godine nakon primene ovog zakona pokazuju samo pozitivni rezultati.
"Samo u našoj kući broj bolovanja je sa 30 opao na osam odsto, a to je više nego napredak. Osim toga, u tih osam odsto uračunata su i trudnička bolovanja, hronični i teški bolesnici. Ali i sve je više pacijenata koji ne žele da idu na bolovanje, iako postoje opravdani razlozi za njihovo odsustvo, jer se plaše da će izgubiti posao ili im preostaje malo novca za život kada dobiju platu po povratku s bolovanja. Takodje, mnoge firme angažovale su nas za proveru opravdanosti odsustva i za dve godine od primene ovog zakona, iako se rade redovne kontrole, nije pronadjena nijedna zloupotreba", naglasila je dr Nalić.
I prema rečima dr Aleksandre Sekulić, menadžera za odnose sa javnošću Doma zdravlja "Novi Beograd", broj onih koji odlaze na bolovanja sve je manji, kako pacijenata, tako i zaposlenih u ovom domu zdravlja.
(MONDO)
