Svaki četvrti bračni par u Srbiji završava u brakorazvodnoj parnici, govore najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Nacionalna statistika svedoči da se u Srbiji godišnje sklopi oko 36.000 brakova, a petina njih se razvede već u toku prve četiri godine. Mit o "fatalnoj" sedmoj godini pobija realnost koja svedoči da prosečan srpski brak traje 13 godina i četiri meseca. Ovo istraživanje takođe je demantovalo tezu da deca mogu biti "malter koji cigle porodične kuće drži na okupu" jer više od polovine razvedenih brakova čine porodice sa decom.
Iako istraživanje Republičkog zavoda za statistiku ne otkriva motivaciju za odlazak kod brakorazvodnog advokata, iskustvo psihologa i porodičnih terapeuta govori da će se prosečna srpska žena pre razvesti zbog svekrve nego zbog ljubavnice. U prevodu - najmanje šanse za uspeh imaju oni brakovi u kojima tašta ili svekrva na venčanju "uhvate bidermajer".
Statistika ipak svedoči da broj naslednika u porodici smanjuje šansu za razvod - u trećini razvedenih brakova ima jedno dete, petina bivših supružnika ima dvoje dece, 3,8 razvedenih ima troje dece, a na razvod se odlučilo svega 0,6 odsto supružnika sa četvoro dece.
Kada se slova na brakorazvodnoj presudi osuše, majka je ta koja u većini slučajeva iz sudnice izlazi kao staratelj. Tako je u toku 2013. godine 3.512 dece nakon razvoda dodeljeno majci, za 645 staratelj je otac, a o 350 mališana zajedno brinu majka i otac.
"Statistika koja svedoči da se svaki peti brak razvede u prve četiri godine svedoči da je trudnoća česta kuma na venčanju savremenih mladih parova. Mladi slušaju bračne zavete u potpunoj hormonalnoj i emocionalnoj konfuziji, a od momenta kada test za trudnoću pokaže pozitivan rezultat sve se radi u petoj brzini - veridba, venčanje, selidba... Mnogi su prinuđeni da žive u zajednici.
Istovremeno, mladi bračni par je prinuđen da se preko noći prilagođava na gomilu novih živtonih uloga - supružnika, zeta,snaje, domaćice, domaćina, majke i oca. Dolazak na svet deteta uglavnom zaoštrava različite poglede na svet, stavove o vaspitanju i ideje o prioritetima porodičnog budžeta", kaže psiholog Maja Antončić.
Ona ističe da je prva godina braka - najturbulentnija, naročito ako istovremeno označava i dolazak bebe, jer je roditeljstvo sinonim za veliku odgovornost i zajedničko rešpavanje mnogih problema.
Međutim, mnogi mladi ljudi koji danas razmenjuju bračne zavete, vaspitavani su u duhu individualizma i mnoge od njih roditelji "šalju" u brak rečima "ako ti se ne sviđa ti se vrati kući".
"Druga krizna godina braka jeste ulazak deteta u pubertet i suočavanje roditelja sa svim izazovima adolescencije - lošim društvom, noćnim izlascima, cigaretama, opijatima i problematičnim modelima za identifikaciju. Pubertet je doba kada školski uspeh trpi zbog hormonalne turbulencije, a roditelj u čijem je opisu posla bavljenje ocenama biva optužen da je loš školski uspeh njegova krivica.
Sukobi često nastaju i zbog toga što roditelji imaju različite stavove prema tome šta spada udozvoljeno ponašanje i "zabranjeno voće" i što nema konsenzusa o tome ko će dete da nauči lekcijama o životu.
Zbog toga ne čudi podatak da prosečan brak traje 13 godina, jer je to vreme kada dete ulazi u pubertet, a roditelji u klimakterijum, a u kući punoj hormona brak je na velikom iskušenju", zaključuje sagovornica "Politike" Maja Antončić.
