Tužna tajna Robina Vilijamsa

Moj pradeda je bolovao od parkinsonove bolesti. Svakog dana je ponavljao 'Sta ce mi zivot,kada ne mogu da uzmem u narucije svoju unucad,kada ih ne mogu drzati za ruku i prosetati ulicom,odvesti u park.' Svaka bolest je teska,ali samom bolesniku je najteze. Zdrav covek ima sto jednu zelju,a bolestan covek samo jednu-da ozdravi. Nazalost postoje bolesti bez leka...

Cimer tokom celokupnih studija i jedan od najboljih prijatelja Robina Vilijamsa bio je Kristofer Riv. Nazalost, znamo kako je on prosao, i kako se napatio u poslednjoj dekadi svog zivota. Robin mu je bio i finansijska i moralna podrska. Ne mogu ni da se odvazim da zamislim kako na coveka koji se predugo bori sa depresijom, koji je gledao svog prijatelja u takvom stanju i cije je primarno zanimanje da zasmejava druge ljude, moze da deluje saznanje da je oboleo od parkinsonove bolesti. U svakom slucaju se nadam da ce ga novinari i javnost uskoro ostaviti na miru. Slava mu za karijeru! I neka mu je laka crna zemlja.

Toliko su mucenika napadali u medijima, pricama da je ponovo poceo da pije, itd. da je njegova supruga prosto bila primorana da otkrije njegovu tajnu, kako bi odbranila makar njegovu uspomenu. A realno, retko ko ga moze okriviti za ono sto je uradio, posle ovog saznanja. Parkinsonova bolest je strasna, potpuno unisti coveka....