Bivši predsednik RS Radovan Karadžić izjavio je danas da očekuje da ga Haški tribunal oslobodi optužbe za genocid i ostalih tačaka optužnice.
U replici na završne reči dve strane u prvostepenom postupku pred Haškim tribunalom, Karadžić je rekao da "nije želeo ratno stanje".
"Nisam želeo da se narod militarizuje. Pravo povratka izbeglicama je regulisano sporazumima. BiH ne bi mogla biti kao unitarna država prihvatljiva ni Srbima ni Hrvatima. Prihvatili smo da izađemo iz Jugoslavije, ali da dobijemo nešto", rekao je Karadžić.
Karadžić je istakao da su mnogi strani zvaničnici govorili da je on tvrdio da se rat u BiH mogao izbeći i rešiti drugim sredstvima.
"Moja pozicija je bila da će se sve rešiti za pregovaračkim stolom. Jasno sam govorio da će se svi vratiti na svoje, ko bude želeo i ko bude hteo", rekao je Karadžić, dodajući da je on pre rata u BiH jasno poručio da je sekularna država, u kojoj bi živeli Muslimani, Srbi i Hrvati, moguća.
"Muslimani, Srbi i Hrvati mogu živeti zajedno u sekularnoj državi i tu smo se ja i Alija Izetbegović usaglasili", rekao je Karadžić.
Za iznošenje replika obe strane imaju po 90 minuta, a poslednja sudska sednica je rezervisana za pitanja tročlanog prvostepenog raspravnog veća.
Iznošenje završnih reči okončano je prošle sedmice. Haški tužioci rekli su da je Karadžić bio pokretačka sila politike etničkog čišćenja tokom rata u BiH, da se ponašao kao mafijaš i da je bio lažov.
Tužilaštvo je zatražilo kaznu doživotnog zatvora za Karadžića, a presuda bi mogla da bude izrečena krajem 2015. godine.
Karadžić je u završnoj reči kazao da nije kriv za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata u BiH.
On je rekao da preuzima moralnu odgovornost za zločine Srba u BiH, ali da nije naredio izvršenje ubistava.
Karadžić (69) je optužen za genocid počinjen u Srebrenici, progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
