U Srbiji je svaki jedanaesti pripadnik oružanih snaga žena, a ministarstva odbrane država zapadnog Balkana poslednjih nekoliko godina aktivno rade na njihovom privlačenju za vojni poziv.
Na njihovoj vojničkoj emancijpaciji danas se uveliko radi i na prostoru Balkana, pokazuje studija "Položaj žena u oružanim snagama država zapadnog Balkana".
Studija, predstavljena u Domu Vojske Srbije u Beogradu, pokazala je da žene najmanje zastupljene u mornarici, 0,69 odsto, u vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani - između 1,5 i 4,89 odsto i u kopnenoj vojsci između 3,85 i 4,93 odsto.
Izvan Evrope, u nekim zemljama koje veoma drže do svoje (samo)odbrane kao što je Izrael, služenje vojnog roka je obavezno za žene. Muškarci služe 36 meseci a žene 21, i to je jedan od faktora što Izrael kao malobrojnija snaa od gotovo svih u svom okruženju nije izgubio ni jedan od dvadesetak oružanih sukoba i ratova koje je vodio od osnivanja 1948. godine..
One su, kako se dodaje, najviše zastupljene na najnižim pozicijama u hijerarhiji s obzirom da je vojno školovanje tek odnedavno otvoreno za žene.
Statistički gledano, žene su najviše zastupljene u drugim službama u oružanim snagama, poput civilnih lica u vojnoj službi, medicinskog i administrativnog osoblja, vojne policije, rezervista sa punim ili polovinom radnog vremena...
U toj kategoriji, kako se navodi u studiji koja je urađena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i ministarstava odbrane Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije, žene su zastupljene između 9,81 odsto i 41,24 odsto.
Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Srbije Zorana Đorđevića, rodna ravnopravnost i ravnomerna zastupljenost žena i muškaraca predstavljaju temeljno pravo i vrednost svakog društva, zbog čega je Srbija 2010. usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija " Žene, mir i bezbednost.
Srbija se time svrstala u krug zemalja koje primenjuju standarde i preporuke Ujedinjenih nacija, Evropske unije u pogledu rodne ravnopravnosti, ocenio je Đorđević.
On je istakao da se analizom podataka može videti da je zastupljenost žena u sektoru bezbednosti znatno povećan od početka primene akcionog plana, odnosno da je sa 26 odsto 2010. njihov broj porastao na 32,51 odsto 2013.
Aktivnosti Ministarstva odbrane na promociji vojnog poziva, kako je objasnio Đorđević, dovele su do toga da se poveća želja kod zena za upisom u Vojnu gimnaziju, Vojnu akademiju i Vojnomedicinsku akademiju.
Žene su veoma zainteresovane za vojni poziv i pokazalo se da konkuriše više žena, čime je proces konkursa postao znatno kvalitetniji, podvukao je Đorđević.
Koordinatorka i stalna predstavnica UNDP u Srbiji Irena Vojačkova Solorano izjavila je da podatke o položaju žena u oružanim snagama ne treba prihvatiti olako, jer je to, kako je rekla, politika koja se menja.
Stereotipima o tome da je vojni poziv muški i da žene ne mogu ravnopravno sa muškarcima da obavljaju zadatke suprotstavlja se i statistika koja pokazuje da je u Makedoniji 2012. dvostruko više žena bilo među deset odsto najuspešnijih u odnosu na njihovo učešće, navodi se u studiji.
Nastavićemo da podržavamo ovakve događaje koji će promeniti način razmišljanja u vezi sa ovom temom, jer se svet sastoji i od žena i od muškaraca i ako želimo da oružane snage efikasno štite, u njima moraju da budu i muškarci i žene, poručila je Solorano.
Prema rečima Bojane Balon iz Kancelarije Centra za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC) postoje žene koje mogu i hoće da obavljaju sve poslove rame uz rame sa muškarcima.
"To ne mogu sve žene, ali ne mogu ni svi muškarci", zaključila je Balon.
Studija "Položaj žena u oružanim snagama država zapadnog Balkana" urađena je u okviru projekta "Podrška integraciji načela rodne ravnopravnosti u reformi sektora bezbednosti na zapadnom Balkanu", a izdale su je kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Centar za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC).
I NORVEŽANKE ĆE U VOJSKU, ALI NARODNU
Norveški parlament je usvojio amandmane neophodne za usvajanje nacrta zakona o rodno neutralnom regrutovanju u vojsci, čime će žene moći da služe vojni rok, u cilju da se poboljša kvalitet novih regruta.
"Nama zaista ne treba više regruta već želimo da vojna služba bude dostupna za oba pola kako bi privukla najkompetentnije ljude", izjavila je norveška ministarka odbrane Ine Eriksen.
Iako u drugim evropskim zemljama, postoji tendencija da se ukine vojni rok u korist profesionalne vojske, kao što je to učinjeno i u Srbiji, Norvežanke će moći da služe redovni vojni rok od leta 2016. godine.
Premda je, teoretski (jer se praktično niko za to sudski ne goni), služenje vojnog roka za muškarce obavezno, većina regruta se prijavljuje na dobrovoljnoj bazi.
Regruti se primaju posle fizičkih i psiholoških testova i u zavisnosti od njihove motivacije.
Iako laicima pitanje profesionalne ili narodne vojske ne deluje bitno, postoje teoretičari koji kažu da narodna vojska brani narod i državu a profesionalna čuva vlast.
