Šumadijski seljaci ove godine suočavaju se sa brojnim teškoćama koje umanjuju prinose i obezvređuju njihov rad i trud, a nakon proletošnjih poplava, potonjih klizišta i obilnih kiša, jesen je donela i najezdu divljih svinja.
"Mi smo pretrpeli veliku štetu, sinoć su divlje svinje pojele i izlomile pola njive kukuruza, sve je propalo, a dolaze svaku noć" , jada se Milica Mirković iz Koštnića, a Marija Nikolić kaže da su pojele gotovo sav zasad kukuruza na porodičnoj njivi, ostavivši samo trule plodove.
Meštani se žale da divlje svinje redovno pohode njihove njive i bašte, da ih ima mnogo i da ne mogu sačuvati svoje zasade od najezde.
Prema rečima Zorana Adamovića, iz Lovačkog udruženja "Vojvoda Milan Obrenović" , divljač je i ranije pričinjavala štetu na ovom području, ali ne u ovolikoj meri. On je pozvao sve koji su pretrpeli štetu da im se obrate nakon čega Upravni odbor Udruženja doneti odluku kako i koliko treba nadoknaditi.
"Prijava ima sa raznih strana, ali su Koštunići i Crnuća pretrpeli najjači udar", reklao je on, naglasivši da Udruženje poseduje fond za odštetu i svake godine potroši mnogo nadoknađujući ono što je divljač počcinila. Što se tiče Koštunića, UO je doneo odluku da se izađe u susret svim meštanima koji su nam se obratili i po čijim prijavama je komisija izlazila na teren" , rekao je on za Tanjug.
Trenutno na području lovišta "Takovo" , kojim gazduje LU "Vojvoda Milan Obrenović" , ima oko 75 divljih svinja, koje su veoma pokretljive, pa njihovo stanište obuhvata široku teritoriju Rudnika i Suvobora.
Adamović kaže da je divljač, poput drugih prirodnih resursa, vode ili ruda, vlasništvo države, koja ju je dala korisnicima lovišta na gazdovanje. Lovačko udružzenje ima određene obaveze, održavanje brojnosti na određenom nivou, organizovanje zimskih prihrana i drugo, a takođe je i odgovorno za sve što životinje počine.
Pored toga, objašnjava on, zakonom su predviđene i obaveze vlasnika zemljišta da preduzmu mere zaštite svojih imanja i useva i da ne dozvole ulazak divljih životinja, kako bi se izbegla šteta. Postoje mnogi načini na koje se to može učiniti, ali je veliko pitanje da li su seljaci u mogućnosti da to učine, s obzirom na finansijske troškove koje bi iziskivalo ograđivanje velikih imanje, dodao je Adamović.
