Svedok odbrane Vojo Kuprešanin rekao je da će Ratko Mladić ući "kao pozitivac u srpsku istoriju" zato što je "branio srpski narod" tokom rata u BiH. Mladić ga pozdravio aplauzom, a onda izbačen iz sudnice u Hagu.
Te reči, optuženi Mladić propratio je aplauzom, zbog čega ga je predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) uklonio iz sudnice.
Generala Mladića (72), ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, optužnica tereti za genocid u Srebrenici; progon muslimana i Hrvata širom BiH koji je u sedam opština imao razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95.
Svedok Kuprešanin, koji je bio visoki zvaničnik Srpske demokratske stranke u Bosanskoj krajini, potvrdio je da su srpske snage u julu 1992. ubile 68 nesrba u selu Briševo kod Prijedora.
"Vojnici su počinili zločin nad civilnim stanovništvom ... Istina je da nisu kažnjeni za to", kazao je Kuprešanin, tvrdeći, međutim, da se zlodelo, navedeno u optužnici protiv Mladića, nije dogodilo
tokom operacije VRS.
Na sugestiju tužioca da je svedok, u ranijim izjavama, rekao da je o tom masovnom ubistvu obavestio generala Mladića, Kuprešanin je kazao: "Nije tako, koliko se sećam ja sam obavestio generala (Momira) Talića, a ne Mladića".
Zastupnik optužbe na to je uzvratio da je Kuprešanin, uoči suđenja Taliću, kazao da nije informisao njega već Mladića, a da sada, u korist Mladićeve odbrane, tvrdi suprotno. "Vi ne govorite istinu", tvrdio je tužilac.
"Ja ne mogu sada da se setim koga sam obavestio", odgovorio je Kuprešanin. Potvrdio je da ga je banjalučki biskup Franjo Komarica obavestio i o više drugih "masakara" nad katoličkim vernicima širom Krajine, koji su izazvali odlazak Hrvata. "Znao sam da su Hrvati bežali sa tih prostora", rekao je svedok.
Kazao je i da je Komaričino pismo dobio i predsednik RS Radovan Karadžić, ali da "ne zna" da li je stiglo i do generala Mladića.
Negirajući svoju raniju izjavu da je čuo kako je regionalni srpski zvaničnik Radoslav Brđanin najavljivao da će "u Banjaluci ostati 1.000 Muslimana", Kuprešanin je kazao da je čuo Brđanina kako određuje procenat - 10 odsto - muslimanskog stanovništva u gradu.
Lokalni muslimani, stoga, plašili su se "Brđaninovih nastupa". Upitan smatra li da je Brđanin "ratni zločinac", svedok je odgovorio da su "njegove izjave formirale strah kod tih ljudi ... i verovatno uticale na njihov odlazak". Po Kuprešaninu, Brđanin, međutim, nije bio "radikalni nacionalista".
Brđanina je Tribunal osudio na 30 godina zatvora zbog progona muslimana i Hrvata iz Bosanske krajine.
Zastupnik optužbe tvrdio je i da je, u ranijim izjavama, Kuprešanin odgovornost za formiranje logora u Prijedoru - Omarske, Keraterma i Trnopolja - prvo pripisao vrhu RS, a, zatim, na suđenju Karadžiću promenio iskaz i rekao da su odgovorne bile lokalne vlasti.
Opovrgavajući to, Kuprešanin je naglasio: "Meni je Karadžić rekao da nema veze s logorima i da su to radile neke budale tamo".
Kao uzrok bosanskog rata, Kuprešanin je označio deklaraciju o nezavisnosti BiH, koju su muslimani i Hrvati usvojili u oktobru 1991. bez prisustva srpskih poslanika koji su, u znak protesta, napustili parlament. Za tu deklaraciju, rekao je da je bila "protivustavna" i da je "ponizila srpski narod".
Iskaz na suđenju Mladiću, Kuprešanin će završiti sutra, a potom će odbrana pred sudije izvesti svog sledećeg svedoka.
