Direktor RTS-a Dragoljub Milanović ispričao je da je sprski "Šarli ebdo" (RTS) bio suočen sa ljudima koji su kao na video-igricama pritisnuli dugme i pobili one koji su pričali o stradanju svog naroda.
Na pocetku on napominje da je dve godine, koliko je prošlo od kada je napustio požarevacku “Zabelu“, izbegavao da prica o nesreci koja je zadesila radnike RTS-a 23. aprila 1999. godine i o tome kako se osecao kada je bio optužen za njihovu smrt.
RTS JE MOJA TRAGEDIJA
"To je moja tragedija, nije jedina na svetu, mnogo nepravdi ima. Ni tragedija koja je zadesila RTS nije jedina. Ali me boli što mi Srbi ne razumemo ili ne želimo da priznamo da to što sam osuden zato što je bomba pala na mene, na moje radnike i to što je osudio moj sud pod pritiscima i srpska tragedija", rekao je Milanovic za "Naše novine".
Nekadašnji direktor RTS-a smatra da je to šamar koji možda nece biti obrisan sa našeg obraza, osim ako se ova ili neka druga vlast ne seti da tu tragediju ublaži.
"Ne radi mene, mene više niko ne može popraviti, ja sam uništen, ali moje potomke može. Robijao sam i patio za ono što sam casno i dobro radio. Za vreme bombardovanja moji radnici i ja samo dali castan doprinos", rekao je Milanovic.
Komentarišuci izjavu Noama Comskog da su radnici RTS-a takode "Šarli ebdo", Milanovic istice da je strašno to što niko od srpske javnosti nije to izgovorio.
“Bojana Lekic koja je bila glavni urednik tih ljudi koji su bili bombardovani, onih koji su bili i ranije povredeni, e ona danas kaže da su ’Šarli ebdo’ Curuvija i Pantic. I recimo da jesu, ali nece da kaže da su ’Šarli’ i novinari RTS-a, a bila im je urednica. Za nju jesu Pantic i Curuvija ’Šarli’, ali nisam ja, a sam Bog zna kako sam preživeo lincovanje. Tukli su me štanglama, a ta banda koja me tukla, oni nisu teroristi ni kriminalci“, rekao je Milanovic i dodao da je to dijagnoza sprskog novinarstva.
Isticuci da su oni koji se navodno bore za slobodu medija ubili novinare RTS-a, Milanovic dodaje da je jako tužno to što su mediji reagovali tek nakon izjave Noama Comskog.
“Više je ’Šarli ebdo’ RTS nego što je to 'Šarli ebdo'. I ja sam ’Šarli’ i svi ljudi koji su radili na RTS-u tokom bombardovanja. Tamo su zaludeni teroristi na zlocinacki nacin odgovorili na uvrede proroka i oni imaju izgovor pred sobom iako pred životom nemaju. Ubili su ljude koji su radili svoj posao, ali su radeci to rizikovali svoje živote i platili svoj zlocin glavom“, kazao je Milanovic.
On je rekao da je srpski "Šarli" bio suocen sa ljudima koji su u letelici i kao na video-igricama pritisnuli dugme i pobili onekoji su prenosili sliku o stradanju svog naroda. "Ti koji su ih poslali gledali su na ekranu ljude ka kojima leti bomba. Oni su gledali Bobana Kovacevica, koji je u tom trenutku vodio Dnevnik, a niko njega ne pita: Da li si ti ’Šarli ebdo’?", dodao je bivši direktor RTS-a.
CIJA JE STVARNO KRIVICA?
Milanovic ne krije da ga najviše boli to što niko nije postavio pitanje prave odgovornosti za pogibiju novinara. Cudi ga što niko ne želi da podseti na to da je predsednik SAD Bil Klinton priznao da je svesno bombardovao RTS i da nije pogrešio.
Milanovic je otkrio da planira povratak u medije. "Planiram da na svakom koraku pricam i pišem o onome što se desilo RTS-u i meni, pa makar to što napišem morao da bacim u Dunav“, rekao je Milanovic i dodao da veruje da ce “u Srbiji ipak pobediti razum i da ce doci vlast koja ce iz svojih potreba njega rehabilitovati i taj zlocin postaviti na pravo mesto".
"Objektivno sam bio odgovoran za sve što se zbivalo u RTS-u i prema 8.000 zaposlenih, ali u ovom slucaju nisam bio cak ni to, bila je to vaša sila. Vlast nije znala, kako je mogla da zna kada ce neprijatelj da gada i šta", prica Milanovic za "Naše novine".
I dalje tvrdi da radnici RTS-a nisu imali gde da se sklone i da bi ih gadali gde god da su bili, te da je on samo mogao da se moli Bogu da ih ne zadesi nesreca.
Upitan da li misli da ce neko ipak zapaliti svece za poginule, on kaže da ih on pali stalno.
“Palim svece u svakoj prigodi, u crkvama i na grobljima, za te ljude. Nažalost, ne mogu da odem na sve grobove. Da sam odlazio na spomenik koji su tako gnusno podigli na Tašmajdanu, pljuvali bi me, ali bih voleo i tamo da odem i da upalim svecu“, priznaje bivši direktor RTS-a.
