Nakon sinoćnjeg zemljotresa kod Kosjerića, koji se osetio u celoj zemlji nije nam bilo prijatno, a neki su se u prilično uplašili. Nadležni kažu da ljude treba edukovati, pripremiti objekte za zemljotrese, jer oni su nepredvidivi.
Zemljotres koji se sinoć dogodio kod Kosjerića izazavao je štetu na 100 kuća u selima te opštine, a jedna porodica je evakuisana. Zemljotres se osetio, osim u Valjevu, i na Zlatiboru, Beogradu, u Vojvodini.
U periodu od 2. do 8 marta desila su se čak tri zemljotresa na ovom području koje smo osetili, ali potresa je ustvari bilo 10, samo što su bili znatno slabiji.
"Mi smo instrumentalno zabeležili čak 10 potresa, ali su se tri osetila i čula. Ovi manji bili su inteziteta 2, 5 stepena, 1,1 i tri stepena po Rihterovoj skali. Posle zemljotresa u 21.47 bilo je čak 26 udara, a jedan se osetio nakon ponoći ", rekao je za MONDO zamenik direktorke Republičkog seizmološkog zavoda Branko Dragičević i dodao da je to sasvim normalna seizmička aktivnost.
On ističe da je zemljotrese nemoguće tačno predvideti i da niko ne može da kaže on će se desiti sutra ili za 40 godina.
”Kratkoročne prognoze koje su rađene za pojedine zemlje su takođe, nepouzdane. Prosto, zemljotres može da se desi i sutra. To je isto kao kada biste pitali lekara da vam kaže dan kada će srce prestati da vam radi. To je nemoguće”, objašnjava Dragičević.
“Beleženje seizmičkih aktivnosti traje samo nekoliko stotina godina, a to je u odnosu na geološku istoriju - ništa. Da smo to radili 500.000 godina unazad, pa da kažemo da možemo da predvidimo aktivnosti tla”, navodi stručnjak RSZ.
On kaže da su u Srbiji mogući i razorni zemljotresi, ali budući da naše područje nije izrazito trusno i da su u prošlosti najjači zemljotresi bili jačine 5,9 stepeni na Rihterovoj skali, oni ne bi trebalo da prelaze šesti stepen na skali.
”Jači zemljotresi su bili na planini Rudnik, na Kopaoniku 1980. godine, pre toga bilo je jakih zemljotresa 1922. i 1927. godine, a u skorije vreme, sećamo se svi, zemljotres u Kraljevu 2010. godine”, podseća Dragičević i dodaje da ne postoji zakonitost – tačan period seizmičkih aktivnosti.
Posebno osetljiva su, ističe on, područja južne i centralne Srbije, dok se razorni potresi mogu očekivati na Kosovu i Metohiji – kod Peći i Prizrena, ali i na granici sa Rumunijom.
KAKO SE ZAŠTITITI i ŠTA KADA SE ZEMLJOTRES DESI
Nakon sinoćneg potresa stiče se utisak, bar sudeći na osnovu komentara ljudi na vest o zemljotresu, da su se mmnogi uplašili, uspaničili.
Dragičević kaže da je to i očekivano budući da “ljudi nisu edukovani, niti su navikli s obzirom da naše područje nije ono sa dosta seizmičke aktivnosti, da sigurno tle odjednom postane nesigurno".
”Panika nastaje kada počnu da škripe ormani, da se pomeraju kreveti, tresu prozori. Važno je da ljude obučimo, iako naše područje nije trusno kao u Japanu. Građani mogu da se obrate nama u Seizmološkom zavodu ili Sektoru za vanredne situacije i da se upoznaju sa propisima”, kaže Dragičević.
Ono što je prvi korak je da se upoznaju sa područjem u kojem žive, odnosno da pozicioniraju svoj objekat na karti trusnih područja i tako saznaju koliko jak zemljotres može pogoditi to područje. Potom bi trebalo da odluče da li žele da investiraju u taj objekat i ojačaju ga, što bi bilo poželjno.
Dragićević naglašava da je važno obratiti pažnju i na detalje, pa tako ne bi trebalo slike i velike ramove držati iznad kreveta gde se spava, ormane i police treba privezati za zidove kako bi bili što stabilniji, zapaljive i otrovne hemikalije spustiti tako]e dole.
Kada do zemljotresa dođe, nikako ne napuštati objekat, već se sakriti ispod masivnih stolova, klupa, pored masivnih zidova.Trebalo bi se sagnuti, pokriti rukama i čekati da potres prođe. Kada se završi napustiti objekat, ali organizovano – nikako u gomili i panično. I ono što je, takođe, važno je da se ne koriste liftovi već stepenice.
