Sakib Ramić iz Kozarske Dubice pružio je dom dečaku koga su roditelji napustili. Pomozimo im!
Milenko je trinaestogodišnji dečak kojeg su roditelji pre nešto više od dve godine, poslije razvoda i pronalaska novih partnera, napustili. Od tada se za život snalazi na sve moguće načine, kojima dete njegovih godina nije doraslo, pišu Nezavisne.
Meštani koji su upoznati sa slučajem mladog Milenka Gajića ispričali su novinarima da je pre nekoliko godina spas od zime i hladnoće potražio u kućići za pse, gde je proveo noć i gde su ga ujutru i pronašli.
Uprkos tome što ima oba živa roditelja, tetku i stariju sestru koja je samostalna, niko nije hteo da ga prihvatiti te je dečak, sve dok ga sudbina nije spojila sa Ramićem, bio prepušten ulici.
Kako kaže, Milenko nije išao ni u školu, a tek nedavno je uz njegovu pomoć naučio i da se potpiše.
"Ja svog Milenka volim kao da mi je najrođeniji, nemam nikoga od porodice i spreman sam da mu ostavim sve što imam kada umrem. Ipak, kada sam mu rekao da ćete doći, prepao se da ćete ga odvesti i otišao napolje. Brinem se o njemu koliko mogu, što ja imam, to je i njegovo i sve podelimo napola. Sada sam mu kupio patike, kada sam nešto malo novca skuckao. Trudim se da ga savetujem, da mu pomognem u svemu koliko mogu. Obojica želimo da ostanemo zajedno, volimo se i pazimo jedan na drugog, ali nam treba pomoć", pojašnjava Ramić.
Da čitava situacija može biti i nezavidnija, govori podatak da je Ramić težak bolesnik. Život mu ne bi bio moguć bez svakodnevnog uzimanja lekova i aparata pomoću kojeg koristi čist kiseonik i koji mu pomaže pri disanju, a kretati se može tek malo, uz štake.
Ukoliko možete i želite da pomognete, Sakibov broj telefona je 065/376-338, a njegova kuća se nalazi u Ulici Uroša Predića u Kozarskoj Dubici.
"Živimo od 160 KM socijalne pomoći. Da nema toga, ne bismo mogli živeti, hvala im kada su mi i to dali jer inače ne znam kako bih preživeo. Ne kuvam niti mogu zbog svoje bolesti, a nemam ni uslova, tako da nekada Milenko ode do 'Merhameta' pa nam donese obrok da ručamo i guramo polako", kaže on i dodaje da mu veliku pomoć pružaju komšije, koje im uvek nešto donesu i pomognu koliko mogu.
Branko Arnaut, direktor Centra za socijalni rad u Kozarskoj Dubici, kaže da su i on i socijalna radnica koja je zadužena za malog Milenka čitav dan zauzeti slučajem koji nikako nije mogao biti odgođen te da ćemo sve informacije dobiti u toku narednih nekoliko dana.
Meštanka Kozarske Dubice Lena K. jedna je od osoba koje Milenku pomažu koliko mogu.
"Putem internet stranice 'zagrljajnost' sestra i ja smo prijavile Milenkovu situaciju. Posetila sam ga i odnijela mu malu pomoć od devojke koja je pokrenula tu akciju. Uslovi u kojima žive su jako teški pa apelujem na sve ljude koji bi bilo kako mogli pomoći - iscepati drva, pokloniti stare cipele, skuvati topli obrok, da to i učine. Njemu verovatno treba svašta, ali ponajviše brige i pažnje. Prvenstveno mislim na moje Dubičane, koji su mu blizu i mogu priskočiti odmah. A onda i na sve ostale", kaže Lena.
