Mladi reditelj iz Bora za MONDO daje preporuku tri knjige koje bi svako trebalo da pročita do punoletstva.
"Moram da priznam da nažalost imam sve manje vremena da se posvetim knjizi, što me posebno nervira. Nisam jedan od onih koji umeju u pauzama i pred spavanje da pročitaju par strana i da nastave sutra gde su stali. Ne umem da multitaskujem, ako čitam knjigu o njoj mislim i kada je ne čitam, što je prilično nezahvalno kada nemaš vremena da je pročitaš u dahu, zato kada i čitam u zadnje vreme uglavnom uzimam neke knjige koje przo mogu da savladam. Omiljenu knjigu nemam, ali bi možda mogao da kazem da mi je Džon Fante omiljeni pisac. Ta ljubav i ironija koju gaji prema svojim likovima mi je beskrajno bliska i osećam je kao svoju. Dakle, bilo šta od Fantea - Put za LA, Upitaj prah, bilo šta", rekao je Ležaić za MONDO.
Nikola kaže da do sedmog razreda nije "uzeo knjigu u ruke" i da je lektiru nije mogao da smisli, a došao je na ideju da čita kada je gledao TV reklamu za Narodno pozorište u Beogradu i video naslov "Derviš i smrt". Nije ni znao šta je to derviš, ali je svahtio da želi da čita.
"Kada sam bio klinac mislio sam da treba da čitam "tešku literaturu" da bih bio pametniji, pa sam počeo od Ničea, nastavio sa Hakslijem, Dostojevskim, pokušao Džojsa, išao po svim proverenim "visokoumnim" punktovima svetske književnosti i mislio da sam mnogo pametan. Trebalo mi je dosta vremena da ukapiram da zapravo ništa nisam shvatio i da ništa nisam dobio iz tih knjiga jer nisam imao nikakvo životno iskustvo kroz koje bih pročitano propustio i sa čime bih na bilo koji način mogao da se poistovetim ili suočim. Tako da iz ove perspektive imam zapravo potpuno drugačiju sliku o tome šta bi trebalo čitati do 18. godine", dodao je Nikola i preporučio nam tri knjige.
1. "Magareće godine" - Branko Ćopić
Branko Ćopić je po meni najbitniji pisac kojeg smo imali, a Magareće godine roman koji mi je najviše značio. Sve vezano za ovo delo je savršeno.
2. "Lovac u žitu" - Dž. D. Selindžer
Ovo je delo koje mi je pomoglo da se "odlepim" od "teške literature" i da shvatim koliko je bitno razumeti svet o kojem čitaš, i da čitajući o onome što razumeš, zapravo počinješ da shvataš i stvari koje su ti delovale daleko i nejasno.
3. "Bludni sin" - Čarls Bukovski
Ironični pogled na svet Lovca u žitu. Ova knjiga me je naučila da sebe i stvari oko sebe ne shvatam previše ozbiljno kako ne bih poludeo kao Holden Kolfild.
