Balkan će se narednih dana suočiti sa novim talasom izbeglica, upozorili su danas grčki mediji.
Sa grckog ostrva Lezbos danas je ka Atini krenuo veliki brod na kome se nalazi na hiljade izbeglica.
Jedan broj planira da ostane u Atini i pokuša novi život, dok vecina planira da krene na sever i preko Makedonije i Srbije ka nekoj od zemalja EU.
Srbija je vec mesecima izložena pravoj najezdi migranata. Najviše ih ima u opštinama na ulazu i izlasku iz zemlje, a i prestonica, pogotovo deo oko Železnicke stanice, puna je Sirijaca, Avganistanaca, Pakistanaca i pripadnika drugih naroda koji beže od sukoba u svojim državama.
Ljudi u Srbiji su uglavnom blagonakloni prema migrantima i saosecaju s njima, ali državni organi više puta do sada su upozorili da Srbiji treba pomoc za zbrinjavanje tolikog broja ljudi.
Sa druge strane, Madarska gradi ogradu duž granice sa Srbijom u dužini od 175 kilometara, kako bi zaustavila ogroman talas ilegalnih imigranata. Ograda bi trebalo da bude završena do 31. avgusta, jer radovi napreduju punom parom. Do sada je više od 110.000 ilegalnih migranata prešlo granicu, kažu Madari.
UNHCR: EU NE CINI BAŠ MNOGO...
Evropska unija cini veoma malo u rešavanju izbeglicke krize koja preti humanitarnom katastrofom, izjavio je danas portparol UNHCR-a za srednju Evropu Babar Baloh.
"Evropa može mnogo više da uradi, a ne cini baš mnogo, odnosno, kad nešto i uradi - to je suviše malo, suviše kasno", rekao je Baloh u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Aktuelna situacija, prema njegovim recima, "zahteva kolektivnu i dalekosežnu reakciju Evrope, zasnovanu na humanitarnim principima...da se radi o ljudskim bicima koja beže od rata u zonama konflikta".
"Evropa bi, takode, mogla da ucini mnogo više u pogledu istinske solidarnosti i podele odgovornosti, i to kako širom EU - u zemljama poput Grcke, Italije, Madarske, Bugarske, tako i u zemljama na granici Unije, kao što su Makedonija i Srbija. Ono što smatramo da EU pre svega treba da razume i da prizna jeste da je ovo izbeglicka kriza, a ne migrantska kriza, kako je mnogi evropski poiticari etiketiraju", istakao je Baloh.
Povodom podizanja ograda, poput one koju je Bugarska podigla prema Turskoj ili Madarska na granici sa Srbijom, Baloh je rekao da "postavljanje barijera i podizanje ograda nije nikakvo rešenje".
"Mi nismo protiv toga da razne zemlje obezbeduju svoje granice, one na to imaju pravo, ali po medunardnom pravu koje se odnosi na sve, kao i po evropskim humanitarnim zakonima, traženje azila nije zlocin. Dakle, ako ljudi zatraže azil i medunarodnu zaštitu, oni treba da budu pušteni da udu u zemlje pred cije granice su došli. U tom smislu, nije nimalo korektna praksa podizanje ograda koje treba da sprece izbeglice i tražioce azila da udu u neku zemlju", naveo je Baloh.
Prema njegovim recima, radi se o ljudima "koji su videli smrt svojim ocima i za njih u toj situaciji nema drugog izlaza osim da beže".
"Nije u redu da Evropa, koja je pozornica najviših standarda ljudskih prava, okrece leda tim ljudima i da im zatvara svoja vrata. Izgubili smo osnovnu ljudsku saosecajnost i razumevanje", naveo je portparol UNHCR-a za srednju Evropu.
Baloh je ukazao na cinjenicu da su 90 odsto izbeglica prihvatile najsiromašnije zemlje i da "Evropa ima sredstva i ona može mnogo više da uradi".
"Evropa može da obezbedi mehanizam za prihvatanje tražilaca azila, Evropa može da priušti prihvatanje izbeglica i da im osigura zaštitu; Evropa ima sredstva da u tu svrhu investira u Italiju i u druge susedne oblasti, a u slucaju potrebe Evropa treba da demonstrira da je spremna da podeli odgovornost i prihvati deo ljudi koji stigne u Grcku, Italiju i druge zemlje. Zašto bi taj teret bio ostavljen samo Grckoj, Italiji i drugim zemljama"? zapitao je on.
"Evropa je veliki entitet, ali problem sa kojim smo danas suoceni jeste da zemlje koje raspolažu sa najviše resursa i mogu da ucine mnogo više, jesu upravo one zemlje koje namecu restriktivne politike", zakljucio je Baloh.
