Zaposleni u Srbiji radili su tokom sedmice 2014. u proseku 42,7, dok je prosečna radna nedelja u EU 39,5 sati, piše danas “Politika”.
U depeši američke ambasade u Srbiji, koja je, po Vikiliksu, poslata 12. januara 2006, „centrali” iz Beograda, saopšteno je „otkriće” da većina Srba vidi posao samo kao nužno zlo i da Srbi rade jedino da bi preživeli.
Starija generacija i dalje veruje da država treba da izdržava radnika, a mnogi roditelji govore svojoj deci da ne prihvate poslove koji su im „ispod časti”.
Uprkos tome, primetile su američke diplomate, „u glavnoj beogradskoj pešačkoj ulici videćete buljuk zvanično nezaposlenih mladih ljudi, obučenih po poslednjoj modi, koji pijuckaju kapućino i puše, dok u ruci drže skupocene telefone. Slično je i u noćnom životu. Izvori novca su: pomoć roditelja i rođaka iz inostranstva, kao i neregistrovani poslovi”.
Možda Srbi u Evropi nisu „narod najstariji”, ali nismo ni lenji kao što nam se često „pripisuje”, jer radimo duže od svih u 28 država Evropske unije za plate koje su među najmanjim u celom regionu, piše beogradski dnevnik.
Prema anketi o radnoj snazi, redovnom istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, koje se sprovodi po receptu Eurostata, zaposleni u našoj zemlji su u uobičajenoj radnoj nedelji u 2014. u proseku radili 42,7 sati. Poređenja radi, zaposleni sa punim radnim vremenom u Rumuniji prošle godine imali su najdužu radnu nedelju u EU – 41 sat.
Ekonomista Goran Nikolić, koji je saradnik Instituta za evropske studije, kaže da su predrasude o Srbima kao neradnicima “uvreženo mišljenje koje je daleko od istine”.
“Toj predrasudi su podlegle i američke diplomate. Istina je mnogo drugačija. Srbi nisu lenjivci. Ovde je borba za posao mnogo veća nego na Zapadu”, kaže Nikolić i dodaje da su priče kako se na Zapadu mnogo radi, a u Srbiji lenstvuje bez osnova. “One služe da se opravdaju niska primanja i loš standard u zemlji”, smatra Nikolić, a prenosi “Politika”.
