Zakon o primanjima u javnom sektoru predviđa da najmanja plata bude 22.000 dinara, a najveća 155.000 dinara, a zaposleni će biti podeljeni u 60 platnih razreda i koeficijenta - u rasponu od jedan do sedam i po.
Kako prenosi beogradska štampa, svi koji zaradu dobijaju iz republičke kase, od čistačice do predsednika Republike, biće raspoređeni u 60 platnih razreda i isto toliko koeficijenata.
To su glavne tačke radne verzije dugo očekivanog Zakona o platama, koji će od ponedeljka biti na javnoj raspravi, a plan je da u parlament stigne do kraja godine.
Prema planu, zakon treba da stupi na snagu 1. januara 2016. godine, dok će član osam, koji predviđa da osnovica za obračun plata u lokalnim samoupravama i pokrajinama ne sme biti veća od one koja je na republičkom nivou, početi sa primenom usvajanjem budžeta za 2017. godinu, objavile su "Večernje novosti".
Zakon treba da uredi plate za oko pola miliona zaposlenih u 11.000 budžetskih institucija - državnoj upravi, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, prosveti, kulturi i sportu.
Za rad noću od 22 časa do šest časova ujutru zaposlenom se dodaje 26 odsto na vrednost radnog sata, a za rad na praznik plaća se 110 odsto vrednosti radnog sata.
Na svaki sat prekovremenog rada dobijaće se sat i po slobodnog vremena koji se sabiraju i mogu se iskoristiti u naredna tri meseca.
Takođe, za prekovremeni rad moguća je isplata povećane cene radnog sata 26 odsto, a zaposleni čiji posao zahteva pripravnost i mogućnost angažovanja u svakom trenutku dobijaće 10 odsto na postojeću vrednost radnog sata.
Neraspoređeni zaposleni imaće pravo na 65 odsto od trenutne plate. Osnovica za obračun će biti 22.000 dinara, koliki je sada minimalac u državi.
Kako je navedeno, trenutna osnovica je oko 17.000 dinara, a zakonski najveći koeficijent iznosi devet, ali su lokalne samouprave, agencije, NBS posebnim aktima podigli koeficijente i plate su im znatno veće nego kolegama, koje rade isti posao u drugim službama.
Zbog toga postoje velike neujednačenosti, jer u preglomaznom sistemu postoji 2.200 radnih mesta, 70 različitih osnova za naknadu, više od 10 osnovica, oko 900 koeficijenata i veliki broj zakona na osnovu kojih se računaju plate.
Posle usvajanja zakona će se ići na na izradu metodologija na osnovu kojih će zaposleni biti svrstani u platne razrede.
Gledaće se složenost poslova, kompetentnost, odgovornost, autonomija u radu, poslovna komunikacija, stručna sprema.
Zatim će biti doneta još četiri zakona - o primanjima zaposlenih u javnim službama, funkcionera u lokalnim samoupravama i državnim organima i tada će se tačno znati ko će, u rasponu od jedan do sedam i po, imati koliki koeficijent.
Suština je u tome da se za isti posao ma gde radili dobija ista plata.
Svi vozači će biti u istoj kategoriji, ali će onaj koji vozi u Hitnoj pomoći ili vozila pod pratnjom (premijera, ministra policije) dobijati nešto više novca od, na primer, vozača u opštini.
Tako razlika u plati neće prelaziti oko 5.000 dinara.
Na primer, ekonomista u Ministarstvu finansija ima duplo manju platu neko kolega iz Narodne banke Srbije. Takođe, vozači i sekretarice u državnim agencijama imaju duplo veća primanja nego kolege iz drugih institucija.
