Na francuskom vojnom groblju u Beogradu danas je polaganjem venaca obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Vence su položili ambasadorka Francuske Kristin Moro, ambasador Nemačke Aksel Ditman, poslanik Pjer Iv Le Bornj, gradski menadžer Goran Vesić, te predstavnici Minsitarstva odbrane i diplomatskog kora, uključujući ambasadora SAD Majkla Kirbija i Rusije Aleksandra Čepurina.
Moro je izjavila da je 11. novembar dan kada se poklanjamo ne samo senima vojnika koji su pogunuli tokom Prvog svetskog rata, već i onima koji su dali svoje živote za otadžbinu tokom svih sukoba do sada.
Kako je rekla, tako se neće zaboraviti ni dvojica francuskih vojnika, koji su ove godine učinili najveću žrtvu, položivši svoje živote tokom operacije protiv terorizma.
"Obeležavanje 11. novembra u Beogradu je takođe i podsećanje na francusko-srpsko prijeteljstvo, iskovano tokom Prvog svetskog rata, a posebno pre 100 godina, kada je Francuska pomogla Srbiji slanjem različitih misija, mornaričkih topova za odbranu Beograda, eskadrila avijacije i lekara za brobu protiv tifusa", rekla Moro.
Ona je dodala da se većina tih vojnika povlačila preko Albanije, uz svoje srpske saborce.
Kako je navela, ipak to bratstvo po oružju ne pripada prošlosti, već je takođe i deo današnjice.
Tokom komemorativne svečanosti, petorici oficira srpskih oružanih snaga, koji su bili poslati u Centralnoafričku republiku, u okviru misije za stabilizaciju te zemlje, uručeni su francuski ordeni za angažovanje uz njihove francuske drugove.
Moro je istakla da oni time ispisuju jednu novu stranicu našeg bliskog prijateljstva.
Vesić je istakao da je Dan primirja i dan koji Srbija i Beograd posebno pamte, jer je u tom ratu poginulo između 15 i 20 miliona ljudi, a Srbija izgubila oko 1.250.000 ljudi, što je bilo oko 28 odsto od ukupne populacije.
Izgubili smo 400.000 vojnika i 850.000 civila, rekao je Vesić, dodajući da je naš doprinos pobedi u ratu bio veliki, jer smo bili na pravoj strani istorije.
On je podsetio da je 300.000 francuskih vojnika učestvovalo u proboju Solunskog fronta, 50.000 se nikad nije vratilo, a neki od njih počivaju na francuskom groblju u Beogradu, "koje čuvamo sa posebnom pažnjom".
