Skupština grada usvojila je danas odluku o određivanju spratnosti po zonama za objekte koji se nalaze u postupku ozakonjenja.
Odlukom se omogućava ozakonjenje pojedinih objekata koji imaju više spratova nego što je predviđeno planom.
Kako je rekao gradski sekretar za legalizaciju Nemanja Stajić, namera za donošenje ove odluke je da se što više objekata ozakoni i da se postupi u skladu sa Zakonom o ozakonjenju, koji predstavlja javni interes za Srbiju.
Kako je precizirao, u Beogradu je podneto više od 250.000 zahteva za ozakonjenje, uz više od 55.000 u prigradskim opštinama.
Prema odluci, grad je podeljen na pet zona - zonu jedan obuhvataju rubna područja centralnih gradskih opština, zonu dva poslovno-trgovačke ulice na teritoriji grada, zonu tri štićeni delovi grada.
Zona četiri obuhvata sve što nije obuhvaćeno ovim zonama, a zona pet je područje posebne namene u okviru projekta Beograd na vodi.
U zoni jedan dozvoljeni su prizemlje, četiri sprata i potkrovlje, a ukoliko je planskim aktom predviđeno više, dozvoliće se jedna etaža više.
Zona dva predviđa prizemlje, osam spratova i potkrovlje, ili ako je planskim dokumentom predviđeno više, dozvoliće se još jednu etažu više.
U zaštićenoj, trećoj zoni, oko Knez Mihailove, Topčidera, Kosančićevog venca, Dedinja, Zvezdarske šume, starog jezgra Zemuna, dozvoljeno je odstupanje za jednu etažu više nego što je to predviđeno planskim dokumentom, a u četvrtoj zoni biće dozvoljeno dve etaže više nego planom.
U zoni pet neće biti dozvoljeno nikakvo odstupanje od planskog dokumenta.
"Ova odluka predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada i prakse, obrade velikog broja predmeta na osnovu čega smo utvrdili koje su to tačke i na koji način je najbolje podeliti Beograd kako bismo spremno dočekali i sproveli Zakon o ozakonjenju", zaključio je Stajić.
Odbornik DS Zoran Alimpić kritikovao je odluku, navodeći da ona nije namenjena onima koji su gradili za sebe, za svoj krov nad glavom, 50 do 100 kvadrata.
"Ova odluka se na njih ne odnosi, jer nemaju spratove. Odnosi se na nelegalne graditelje koji su gradili zgrade, i kojima sad treba omogućiti da to legalizuju i da ne plate ništa, odnosno samo malu taksu, koja ni tako mala ne pripada cela lokalnoj samoupravi", rekao je Alimpić.
