Industrijska proizvodnja u Srbiji u 2015. bila veća za 8,2 odsto, izvoz 7,8 odsto a uvoz za 5,8 odsto.
Dobre vesti stižu iz srpske zvani čne statistike. Industrijska proizvodnja u Srbiji u 2015. godini je bila veća za 8,2 odsto nego u 2014. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U decembru je industrijska proizvodnja bila je veća za 11 odsto nego pre godinu dana, a u odnosu na prosek 2014. godine veća za 18,3 odsto.
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u decembru 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, poizvodnja proizvoda od gume i plastike, metalnih proizvoda i hemikalija i hemijskih proizvoda.
Sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija imao je rast od 44,5 odsto u decembru, rudarstvo 37 odsto i prerađivačka industrija 0,6 odsto.
IZVEZENO ROBE ZA 12 MILIJARDI EVRA
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2015. porasla je 6,6 odsto, na 28,42 milijarde evra, uz rast pokrivenosti uvoza izvozom na 73,4 procenta sa 72 odsto prethodne godine, saopštio je RZS.
Izvoz robe, izražen u evrima, prošle godine je vredeo 12,02 milijarde, i za 7,8 odsto je veći nego 2014, dok je uvoz iznosio 16,39 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,8 procenata u odnosu godinu dana ranije.
Deficit je iznosio 4,36 milijardi evra, što je povećanje od 0,6 odsto u poređenju sa 2014. godinom.
Najviše robe je izvezeno u Italiju (2,16 milijardi dolara), Nemačku (1,67 milijardi), Bosnu i Hercegovina (1,17 milijardi), Rumuniju (745 miliona) i Rusku Federacija (724 miliona dolara).
S druge strane, Srbija je najviše proizvoda uvezla iz Nemačke (2,25 milijardi dolara), Italije (1,92 milijarde), Ruske Federacije (1,74 milijarde), Kina (1,54 milijarde) i Mađarske (867 miliona dolara).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), saopštio je RZS.
