U Srbiji se pacijenti oboleli od raka zrače kao u afričkim zemljama, gde je ta vrsta lečenja najnerazvijenija na planeti, piše beogradska štampa.
Profesor doktor Slobodan Čikarić, naš najpoznatiji radiolog i predsednik Društva za borbu protiv raka Srbije rekao je za "Alo" da se svake godine otkrije 36.000 ljudi koji su oboleli od raka, a svaki drugi trebalo bi da ide na zračenje.
Zbog nedostaka aparata, kaže on, to nije moguće postići, te se zrači samo 20 odsto obolelih, kao u afričkim zemljama.
Istovremeno, prošlonedeljna havarija sa strujom u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, koja je iz pogona izbacila tri, od četiri mašine za zračanje. Kvar je brzo popravljen, sada ne radi samo jedan aparat, a pacijenti se zrače u tri smene, od sedam ujutru do jedan po ponoći.
"Radimo u tri smene. Aparati ne staju i po 18 sati, tako da nema dodatnih čekanja. Trudimo se koliko god je to u našoj moći da svaki pacijent dobije svoju dozu zračenja. Vodimo računa da se pridržavamo propisanog protokola za tu terpiju. Aparati nam se kvare, ali i odmah popravljaju. Svi se trudimo - od doktora do nas medicinskih tehničara da izađemo svakom pacijentu u susret. Što se tiče nas sestara, osim redovnog posla, umirujemo preplašene pacijente, baš kao što to čine i njihovi lekari", rekla je jedna od medicinskih sestara iz Instituta, koja je želela da ostane anonimna.
Prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta, kaže da su aparati popravljeni, svi rade osim tog jednog.
"Radi se u tri smene, pa se isti broj pacijenata zrači kao i pre kvara aparata, koji će brzo biti popravljen. A u junu će proraditi još jedna mašina, dok će dodatne tri stići do kraja godine. Nema dodatnih gužvi, poštujemo sve protokole i neka se pacijenti ne brinu", rekao je Džodić.
S druge strane, prof. Čikarić navodi da on već deset godina priča da bi trebalo "popraviti radioterapiju u Srbiji i niko na to ne reaguje".
"Institutu je potrebno od osam do 10 mašina. Ako se godišnje otkrije 36.000 novoobolelih od raka, najmanje bi 18.000 trebalo da se zrači. Mi zračimo samo njih 20 odsto, a toliko zrače u afričkim zemljama, gde je radioterpija najnerazvijena na planeti. Dodatni problem je što se pacijenti leče hemoterpijom, koja kod nekih vrsta raka vrlo malo koristi ili uopšte ne koristi. Na taj način prolongira se vreme od operacije do radioterapije na šest meseci, što je nedozvoljeno s aspekta radiobiologije. Posle operacije trebalo bi da se ide na zrečenje za tri, do četiri nedelje da bi bilo efekta", naveo je taj stručnjak, jedan od bivših direktora Instituta.
