Ako su u trenutku stupanja u odnose muškarac i žena bili neverujući, ali je posle toga jedno od njih poverovalo u Boga, a drugo nije, i ako odnosi i dalje traju, onda stvari "o grehu bluda" stoje malo drugačije...
Mitropolija crnogorsko-primorska SPC objavila je uputstvo "koji bračni odnosi se nazivaju bludom i zbog čega". Zanimljivo je, nema šta:
U pitanju su crkvena pravila vezana odnose muškarca i žene preneta sa sajta Pravoslavie.ru, a u njima su do detalja opisani crkveni stavovi o ovom pitanju.
"Danas se sve češće od parova koji žive bez registracije svojih odnosa, a tim pre bez venčanja, može čuti: 'Pa mi smo u građanskom braku'. I ako se takav par prekori za blud, veoma će se začuditi i uvrediti: 'Pa mi smo u braku!!!' Na ovakve 'brakove' i roditelji zatvaraju oči, misleći da će ova 'proba bračnog života' mnogome naučiti njihovu decu, koja će kasnije imati iskustva prilikom stupanja u pravi brak. Dakle, da li je to brak ili blud? Jer, navikli smo na mišljenje da je blud neobavezno menjanje seksualnih partnera, a ovde on i ona godinama žive zajedno. I da li se ovi brakovi mogu smatrati građanskim? Šta je uopšte građanski brak i kako se Crkva odnosi prema njemu? I zašto nedvosmisleno osuđuje ovakav saživot kao blud, u čemu tu vidi greh i opasnost?", navodi se u uvodu u ovaj "pravilnik"
BLUD NIJE BRAK, VEĆ JE SUPROTAN BRAKU
"Blud nije priprema za brak, već stanje koje mu je suprotno, definisao je svetitelj Jovan Zlatousti. Ne određuje čovek šta je dobro, a šta loše na ovom svetu, već je Bog to ustanovio i otkriva nam. Oblast teških grehova može izgledati privlačno samo onome ko još nije priznao da na svetu žive slobodna i razumna bića stvorena po moralnim zakonima koje je Tvorac odredio. Iz toga jasno sledi da za onoga ko želi da nasledi Večni Život postoje dva telesna stanja: nevinost-čistota-udovištvo ili venčani brak. Diskusije sa savremenicima su ovde neizbežne, ali će svaki stav koji je suprotan bogootkrivenom učenju biti pokušaj odbrane svog 'prava na razvrat".
Protojerej Oleg Stenjajev kaže: "Odnose između muškarca i žene nazivamo grehom bluda ukoliko u takve odnose stupaju verujući ljudi ignorišući njihovu crkvenu ustanovu. Ali! Ako su u trenutku stupanja u takve odnose oboje bili neverujući, ali je posle toga jedno od njih poverovalo u Boga, a drugo nije, i ako odnosi i dalje traju, onda stvari stoje malo drugačije. Čitamo: 'Ako neki brat ima ženu neverujuću i ona se privoli da živi s njim, neka je ne ostavlja. I ako neka žena ima muža neverujućeg i on se privoli da živi s njom, neka ga ne ostavlja' (1 Kor. 7: 12-13). Potpuno je očigledno da, pošto je jedan član ovog saveza neverujući, nije moglo biti nikakve reči o crkvenom braku. Ali o muškarcu i ženi se u ovom odlomku iz poslanice apostola Pavla govori kao o 'mužu' i 'ženi"! U slučaju ako i drugi supružnik poveruje u Boga, oni mogu da utvrde svoje odnose po crkvenim pravilima.
KO PREKRŠI - TEŠKE POSLEDICE
Protojerej Pavel Gumerov ističe da predbračne telesne odnose (saživot) Crkva definiše kao greh bluda. Zašto?
Zato što, kako tvrdi, zakoni duhovnog sveta "funkcionišu" na isti način, kao i fizički zakoni. "Navedeni su u Svetom Pismu. Kakve su zapovesti o porodici? Nemoj da varaš svoju porodicu, ne čini preljubu. Takođe – poštuj oca svog i majku svoju. I ako kršiš ove zakone, sigurno ćeš – sa stopostotnom garancijom – morati da platiš za to".
Greh bluda se, upozorava sveštenik, više puta osuđuje u Svetom Pismu. "Apostol Pavle kaže: bludnici neće naslediti Carstvo Božije. Jasno, ako se ne pokaju i ako ne promene svoj život. Takođe se kaže da čovek koji bludniči postaje jedno telo sa bludnicom, odnosno, učestvujući u ovom grehu, on skrnavi svoje telo. Zašto je ovaj greh toliko ozbiljan da se naziva jednim od smrtnih grehova? Radi se u tome što se svi odnosi između muškarca i žene dozvoljavaju i Bog im daje blagoslov samo u jednom slučaju: kad se dešavaju u zakonitom – ističem! – braku. Zbog čega postoje ovi odnosi? Pre svega radi rađanja dece. Kao drugo, kao izraz ljubavi, kako bi muž i žena postali jedna celina, između ostalog, i telesno. I ova međusobna telesna privlačnost pomaže supružnicima da reše probleme koji se pojavljuju u porodičnom životu. Ali se sve to dešava samo u zakonitom bračnom savezu. Svi ostali 'savezi' su radi grehovne naslade".
Predbračni saživot, kako se dodaje, ne vodi ka rađanju dece, zato što ljudi od rađanja dece u ovakvim odnosima beže kao od kuge.
"Rezultat je ženska neplodnost, zato što žene izvrše po nekoliko abortusa, piju veoma jaka sredstva za kontracepciju nekoliko godina. Žene u ovakvim savezima izbegavaju trudnoću i zbog toga što im je sasvim jasno da će dete biti nezakonito i da će im u slučaju nekih dramatičnih preokreta i ako ga se 'otac' odrekne, biti teško da dokažu očinstvo".
TO NIJE BRAK I NIJE PORODICA
Sveštenik Valerije Duhanjin kaže: "Blud nisu samo neobavezne veze bilo kim, već je to i dopuštanje intimnih odnosa pre braka. To je isto kao kad bi čovek došao na nečiji ručak i odmah počeo da jede, ne čekajući druge, rukovodeći se samo time što je gladan. To je okušanje pre vremena onoga što je umesno samo u svoje vreme i na svom mestu. Uostalom, ovo je vrlo teško objasniti ako su ljudi navikli da žive tako.
Obično se ovakvi odnosi u svetu nazivaju građanskim brakom. I mladi ljudi se u izvesnom smislu teše govoreći sebi da zasad "neko vreme žive ovako", a u slučaju da se nešto desi, "ništa ih ne vezuje". Evo ovo "ništa ih ne vezuje" već pokazuje da u ovim odnosima nema ničeg ozbiljnog: to nije brak i nije porodica. Oni i sami znaju da će se razbežati u različitim pravcima ako im se nešto ne svidi.
Intimni odnosi bez sklapanja braka uvek označavaju međusobno nepoverenje. Partneri unapred spremaju odstupnicu, ali pritom već žure da se naslade telesnom bliskošću. To je još ispoljavanje sumnje. Sumnja je očigledan znak neznanja i pravilno se izražava rečenicom: "A šta ako ne uspe? Šta ako me on (ona) ostavi?" Ovakvo neznanje znači da "njihove" duše još uvek nisu postale jedinstvene, premda "oni" već žele da se sliju u jedno telo. Sumnja predstavlja izraz unutrašnjih nejasnih osećanja, nesigurnosti.
Sveštenik Dimitrije Šiškin ističe da ako je reč o crkvenom stavu, kod svetitelja Vasilija Velikog postoji pravilo u skladu s kojim čovek koji je predstavljao uzrok razaranja sopstvene porodice, više ne može da stupi u brak pošto je pogazio i nije sačuvao ono što mu je Bog poverio. I svetitelj Vasilije govori izvanredne reči o tome da bludni saživot 'nije brak i nije čak ni početak braka', upravo zato što je bezakonje. Tako da bez obzira na to kako ko hoće da tumači, brak je upravo zakoniti saživot muškarca i žene u skladu s pravilima crkvenog uređenja života.
