Twitter ili Facebook daju koristan uvid u najsvežije vesti, mogu čak i da pomognu policiji, što se videlo tokom napada u Minhenu u petak, ali društvene mreže su takođe bile izvor zabuna, histerije i ciljanih dezinformacija.
Pametni telefoni su u petak uvece poceli da vibriraju ubrzanim tempom. Novi tvitovi, poruke preko aplikacije WhatsApp ili Periskopa, a sve o jednoj temi – napadu u Minhenu, piše nemacki državni medij Dojce vele.
U našem digitalnom dobu se pogled na društvene mreže podrazumeva pogotovo kada se radi o vrucim vestima.
Retko se uopšte išta može dogoditi, a da u blizini nije neki ocevidac sa kamerom mobilnog telefona na gotovs i internet-vezom, spreman da smesta podeli informacije sa svetom.
Ali, baš su napadi poput onih u Minhenu ili Nici trenutak kada društvene mreže jednovremeno pokazuju svoje lice i nalicje.
Tradicionalni mediji – cak i kada u njih velikodušno ubrojimo i internet-portale – nemaju nikakve šanse da budu brži niti da dopru do više ljudi od društvenih mreža.
I to može cak i spasiti živote. Tokom pucnjave u Minhenu, mnogi su preko mreže preneli gde se puca, odakle se treba skloniti.
Jedan od korisnika Twittera je u toj jurnjavi nepotrebno uslikao poziciju jedne policijske blokade – iako policija izricito upozorava da to ne treba raditi. Tako i napadaci mogu da vide kako delaju snage bezbednosti.
Jedna novinarka bavarske radio-televizije je u tom trenutku bila u taksiju i videla da su svi taksisti preko ekrana u automobilima dobili upozorenje da izbegavaju cetvrt Štahus jer je navodno i tamo bilo pucnjave.
Tviterašica je to marljivo podelila sa svima pod vrucim heštegom #Muenchen, mada se ubrzo ispostavilo da u tom delu grada nema opasnosti, da postoji samo jedan napadac kod Olimpijskog tržnog centra, piše DV.
Minhenska policija još od otkazane proslave Nove godine – zbog teroristicke pretnje – uživa reputaciju da odlicno i smireno koristi društvene mreže. To je potvrdeno i u petak, preciznim informacijama gradanima koje oblasti treba izbegavati, koji su vozovi otkazani i slicno. Sve to policija radi na nekoliko svetskih jezika.
Gradani su pozvani da ne objavljuju snimke i fotografije dogadaja, vec da ih preko posebne platforme proslede policiji, a kao veoma koristan pokazao se i hešteg #offenetür (otvorena vrata).
Taj je izraz na društvenim mrežama u poslednje vreme nažalost i previše u upotrebi, a otvara mogucnost da svaka institucija ili neki drugi objekat obaveste uplašene gradane koji se zateknu na ulici da ce držati otvorena vrata i ponuditi pribežište.
Hešteg se prvi put pojavio tokom napada u Parizu u novembru na francuskom jeziku: #PortesOuvertes.
Postoji mogucnost da na obicnoj Guglovoj mapi svako doda mesto gde su otvorena vrata.
Tu su i raspitivanje o tome da li je potrebno donirati krv za povredene, gde se to može uraditi, kao i ponude za pomoc razne vrste.
Demokratizacija komunikacija – kada svako može da napiše bilo šta o bilo cemu – ima naravno i svoju tamnu stranu, navodi Dojce vele.
Pojavljuju se korisnici željni pažnje koji postavljaju lažne informacije, oni koji misle da je to zabavno, oni koji ciljano dezinformišu ili ljudi koji iz najbolje namere šire neistine.
U trenucima kada je mnogo toga nejasno, kada i nema preterano šta da se izvesti, dešava se da tradicionalni mediji preuzmu razlicite gluposti iz neproverenih izvora sa društvenih mreža.
U petak se tako na Twitteru pojavio sijaset slika navodnih pocinilaca kao i mesta napada – a sve izmišljeno.
Zbog prenošenja jedne od lažnih fotografija se televizijska stanica Sat1 izvinila: „Nismo smeli da tvitujemo tu lažnu fotografiju (na kojoj je navodno bio napad u Olimpijskom tržnom centru). Izvinjavamo se zbog toga“.
Širenje glasina zbog kojih se u jednom trenutku moglo pomisliti da je pola „kalifata“ s kalašnjikovima krenulo na Minhen u mnogome otežava posao policiji i takode, unosi paniku.
Jedna korisnica Twittera o tome je u petak napisala: "Prijatelji, ljudi u Minhenu takode imaju internet i prestrave se kada jednostavno širite glasine. Manite to".
Cak i kada je izvesno da su slike i informacije autenticne, treba razmisliti dvaput. Snimci zlocina, krvi i beživotnih tela uvek idu na vodenicu teroristima (cak i ako se ispostavi da napad u Minhenu nikakve veze s terorizmom nema).
Oni žele da što šira publika vidi njihov krvavi pir, ili zlocin koji ce oni brže-bolje pripisati sebi.
To je nakon napada u Nici apostrofirao i Kristijan Kristensen, profesor novinarstva i strucnjak za društvene mreže s Univerziteta u Stokholmu koji je napisao: "Da, imate pravo da prenosite nasilne slike mrtvih u Nici. Ali onda znajte da time radite ono što teroristi hoce“.
Osim toga, fotografije mrtvih na društvenim mrežama gaze cast žrtava i nanose bol porodicama. Na to su izricito upozorile i policija u Nici pre nedelju dana, i policija u Minhenu u petak. Kristensen je o tome napisao: „Ako bi vam kamion pregazio nekog voljenog, da li biste hteli da se slika njenog/njegovog leša odmah proširi društvenim mrežama?“, prenosi DV.
Napadi poput ovog u Minhenu ostavljaju brojne žrtve i u jednom trenutku dovode stotine ili hiljade ljudi u životnu opasnost.
Za milione ili milijarde ostalih to svakako nije pitanje života i smrti – zato se možda isplati duboko udahnuti i ukljuciti mozak pre nego što se opali po tastaturi, zakljucuje se u tekstu Dojce velea.
