Šef HDZ-a i verovatno budući premijer Hrvatske Andrej Plenković je na tu poziciju zamenio Tomislava Karamarka na unutarstranačkim izborima, neosredno nakon pada vlade Tihomira Oreškovića i samoraspuštanja Sabora, jula ove godine.
Za samo pet godina Plenković je pešao put od zamenika ambasadora Hrvatske u Parizu do prvog čoveka HDZ-a, čiji je osnivač i prvi predsednik bio Franjo Tuđman.
U HDZ se učlanio 2011. i kao kandidat za Hrvatski sabor uključio se u kampanju za parlamentarne izbore u decembru iste godine.
Na unutarstranačkim izborima, na kojima je, uprkos prethodnim najavama, bio jedini kandidat, postaje peti predsednik Hrvatske demokratske zajednice polovinom jula ove godine.
"Danas započinjemo novo poglavlje. Nalazimo se u zahtevnom vremenu za HDZ, Hrvatsku, Evropu i svet. HDZ i Hrvatskioj treba nova vizija i pristup", rekao je Plenković u prvom obraćanju stranačkim kolegama nakon što je izabran za predsednika stranke.
Na zvaničnom portalu HDZ-a Plenković je o sebi napisao da se u EP-u, zajedno sa kolegama hrvatskim zastupnicima, čvrsto zalaže za napredak zemalja Jugoistočne Evrope na putu prema članstvu u EU, posebno BiH koja je, kako kaže, prioritet hrvatske spoljne politike.
Stoga je, kaže, podržao usvajanje svih izveštaja EP-a o zemljama Jugoistočne Evrope, ali i kroz niz amandmana insistirao na garancijama prava hrvatske manjine i sprovođenje evropskih reformi.
"U kontekstu pristupnog procesa Srbije, kontinuirano sam upozoravao na neprihvatljivost Zakona o nadležnosti i organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine te se zauzeo za rešavanje tog pitanja u okviru pregovoračkog procesa Srbije za članstvo u EU, što se i ostvaruje", naveo je Plenković.
Snažno se, kaže, založio da se u okviru rezolucija o napretku Srbije za 2014. i 2015. uputi poziv vlastima u Beogradu da u šradnji s Komisijom i susednim državama razmotre sporni Zakon.
Plenković je podsetio da je autor Rezolucije EP-a iz novembra 2014. koja je osudila, kako navodi, ratnohuškačku retoriku i politiku srpskog radikala Vojislava Šešelja nakon puštanja iz Haga, a Srbiju prozvala zbog "neadekvatne političke i pravne reakcije te pozvala MKSJ da preispita svoju odluku".
Plenković je naveo i da želi da HDZ kao najveća državotvorna i najveća hrvatska stranka, koju je utemeljio njen prvi predsednik i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, bude jasno pozicionirana kao stranka evropskog desnog centra koja baštini demokršćanske, narodnjačke i univerzalno humanističke vrednosti.
U svom izbornom programu "HDZ - središnja snaga razvoja Hrvatske" Plenković je istakao da će svojim delovanjem pomoći HDZ-u da ponovno bude centralna politička snaga koja će u hrvatskom društvu projektovati političku stabilnost, pravnu sigurnost, ekonomski rast i razvoj te sprovođenje hrišćanskog načela solidarnosti.
Inače, Plenković je član Delegacije HDZ-a u Klubu zastupnika Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu, HDZ-ovog Glavnog odbora, Gradskog odbora Zagreb, Područnog odbora Črnomerec, Temeljnog ogranka Jelenovac te Odbora za vspoljne i evropske poslove.
Kao kandidat HDZ-a za prve izbore za Evropski parlament, koji su održani 14. aprila 2013. aktivno je učestvovao u izbornoj kampanji zajedno sa stranačkim kolegama.
Na listi je dobio najveći broj preferencijalnih glasova među kandidatima HDZ-a.
A na opštim izborima za EP u maju 2014. bio je nosilac zajednice HDZ-a i partnera. U kampanji se zalagao za realizaciju Izbornog programa koji se zasniva na Manifestu i Akcijskom programu Evropske narodne partije (EPP).
I kao nosilac liste ponovno je osvojio najveći broj preferencijalnih glasova između kandidata HDZ-a na listi.
Rođen je 1970. u Zagrebu, gde je odrastao. Oženjen je Anom Maslać Plenković, pravnicom rođenom u Dubrovniku s kojom ima sina Marija.
Govori tečno engleski, francuski i talijanski, a služi se nemačkim.
