Pet godina nakon pobune u kojoj je ubijen libijski lider Moamed Gadafi, stanovnicima prestonice te zemlje u haosu, isfrustriranim svakodnevnim nedaćama, nedostaje život pod dugogodišnjim diktatorom, javlja danas AFP.
Pet godina nakon što je Gadafi zarobljen i ubijen, Libija je i dalje nestabilna pri cemu politicke i vojne rivalske snage sabotiraju održivu državu i bore se protiv džihadista, a žitelji Tripolija kažu da su iscrpljeni nestašicama struje, rastom cena i nedostatkom novca, dok se sukobljene vlasti i milicije bore za kontrolu nad rasparcanom zemljom bogatom naftom.
"Nerado ovo kažem, ali živeli smo bolje pod prethodnim režimom", navodi 42-godišnji farmaceut Fejza al-Naas, dodajuci da danas Libijci satima cekaju ispred banaka ne bi li izmolili nešto sopstvenog novca, dok je sve triput skuplje.
S druge strane, pojedini Libijci isticu da se haos u zemlji širi kao posledica višedecenijske loše uprave pod nekadašnjim diktatorom.
"Današnje borbe Libijaca su logicna posledica 42-godišnjeg sistematskog uništavanja i sabotaža" od strane države, kaže Abderahman Abdelal (32), arhitekta u potrazi za poslom.
Vlada nacionalnog jedinstva koju podržavaju Ujedinjene nacije nastoji da ucvrsti vlast širom zemlje otkako je uspostavljena u Tripoliju u martu ove godine, dok rivalski parlament na krajnjem istoku zemlje odbija da joj ustupi vlast, podseca francuska agencija.
U petak je vlada pretrpela novi udarac kada su joj protivnicke snage zauzele kljucne kancelarije u prestonici i proglasile ponovno stupanje na snagu trece administracije koja je i ranije bila bazirana u Tripoliju.
Gadafi, koji je 42 godine vladao Libijom, ubijen je 20. oktobra 2011. dok je pokušavao da pobegne iz rodnog Sirta, a tri dana kasnije je bivši pobunjenicki Nacionalni prelazni savet (NTV) proglasio "potpuno oslobodenje" Libije i saopštio da je više od 30.000 ljudi poginulo u devetomesecnoj pobuni s podrškom NATO koja je pocela kao deo "arapskog proleca".
SILOVAN I MUCEN: Novi snimci Gadafijevog kraja
U meduvremenu, radikalni islamisti su iskoristili libijsku pobunu kao izgovor za stvaranje zona uticaja i nasilje se raširilo, Libija je još više utonula u haos zbog cega su se strane delegacije povukle iz zemlje, a izvoz nafte naglo opao pošto su zatvoreni terminali za isporuku.
Opšti metež posle Gadafijevog svrgavanja i ubistva omogucio je džihadistickoj grupi Islamska država da sebi stvori uporište na pragu Evrope nakon što je u junu prošle godine zauzela Sirt.
Snage lojalne vladi nacionalnog jedinstva se pet meseci bore da isteraju i poslednje džihadiste iz bivšeg uporišta Islamske države, uz podršku vazdušnih napada SAD.
Lojaliste je oslabila borba protiv IS, pa su snage na celu sa kontroveznim maršalom prošlog meseca zauzele kljucne naftne terminale na istoku, omogucivši Nacionalnoj naftnoj kompaniji da nastavi za izvozom sirove nafte.
Parlament na istoku zemlje podržava Kalifu Haftara, koji se predstavlja kao "spasitelj Libije" pred rastucom džihadistickom pretnjom, ali koji istovremeno stvara duboke podele.
Iako je Haftarova vojska isterala vecinu džihadista iz Bengazija, odakle je potekla pobuna 2011, kriticari ga optužuju da za jedini cilj ima da se dokopa vlasti kako bi uspostavio novo vojno diktarostvo.
"Libijci su prinudeni da biraju izmedu dve krajnosti: haosa sa milicijama i islamistickim ekstremista kao dominantnim snagama, ili vojne vladavine", kaže libijski analiticar Mohamed Eldžar iz Centra Rafik Hariri za Bliski istok, dodajuci da se ne nudi nijedna druga ubedljiva opcija.
Dugotrajni haos je, uz to, omogucio trgovcima ljudima da pojacaju svoju unosnu trgovinu u mediteranskom regionu, pri cemu se stotine migranata koji sanjaju o Evropi utapaju nadomak libijskih obala, zakljucuje francuska agencija.
