Za građane Srbije kriminal je treći najveći problem, za razliku od stanovnika EU kojima je on tek na desetom mestu, rečeno je danas na Ekonomskom samitu Srbije.
Ono što zabrinjava, naveo je direktor Evropske kancelarije za borbu protiv pronevera OLAF Đovani Keslern, jeste percepcija kriminala koju građani Srbije imaju, a nju je kao problem navelo 20 procenata građana Srbije što je upola više od deset odsto građana članica EU.
Kako je rekao, percepcija građana je veoma važna za politiku, što u privredi i ekonomiji nije toliko izražen slučaj, i zbog toga se na to mora obratiti pažnja.
Srbija je prema njegovim rečima, na 72 mestu po indeksu korupcije od 162 zemlje koje su ispitane po tom pitanju.
Za to je kriv, kaže Kesler, manjak vladavine prava i demokratije i loša institucionalizacija.
Prema njegovim rečima, velike ekonomske sile poput Kine, ozbiljno shvataju ovaj problem, pa i bi i Srbija trebalo da se ugleda na njih.
Nije dovoljno, rekao je on, smo sankcionisati ljude koji su krivci za korupciju i kriminal, već je potrebna strategija u tri koraka - prevencija, detekcija i sankcija.
Ono što je prepoznao kao pozitivnu savku u anketi Eurobarometra jeste poverenje građanja Srbije u Evropsku uniju, koje je za tri procenta veće nego kod građana država članica i iznosi 37 prema 34 procenta.
Profesor Instituta za bezbednost i javnu politiku Nortistern univerziteta Nikos Pasas kazao je u svom izlaganju da normativni okvir za borbu protiv korupcije i kriminala u mnogim zemljama postoji, ali da to nije dovoljno.
Kako je objasnio, rezultati u praksi nisu dovoljno vidljivi, odnosno da postoji previše birokratije, dok se naglasak ne stavlja na ono šta je urađeno.
"Tone novca su otišle na borbu protiv korupcije i pomislio bi čovek da je sve sređeno, ali krive rezultata padaju ili su na istom nivou kao što su i bile", naveo je Pasas, dodajući da su ankete pokazale i da je politička volja za borbu protiv korupcije nedovoljna.
Prema njegovim rečima, anketa je pokazala i da se 46 odsto ljudi opravdava neetičko ponašanje radi postizanja ekonomskih interesa, kao i da samo jedna od pet kompanija ima antikorupcijske programe, što je, kako je naglasio, jasan signal koji upućuje da nešto mora da se menja jer je takva situacija neodrživa.
Pasas je dodao da propisi koji se pišu moraju da se rade srcem, i da mogu da se sprovedu u praksi, a ne da budu rađeni samo da bi moglo da se kaže da se radi.
